Izvor: Politika, 21.Feb.2012, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državni dug kao kvasac
Prema proceni Fiskalnog saveta, javni dug će do kraja godine dostići 51 odsto BDP-a i to pod uslovom da minus u državnoj kasi ne bude veći od dogovorenih 4,25 odsto
Državni dug je i zvanično ušao u crveno. Kako je pokazala analiza Fiskalnog saveta, na kraju decembra javni dug iznosio je 46,4 odsto bruto domaćeg proizvoda. „Napominjemo da će javni dug u 2012. godini nastaviti da raste”, upozoravaju članovi ove institucije. Prema njihovoj proceni, on će dostići 51 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odsto BDP-a i to pod uslovom da minus u državnoj kasi ne bude veći od dogovorenih 4,25 odsto.
– Rast javnog duga je neminovan budući da će stopa privrednog rasta u 2012. iznositi svega 0,5 odsto. Na sve to treba dodati planirano izdavanje garancija države javnim preduzećima, ali i zaduživanje države „ispod crte”, kao što je, na primer, dokapitalizacija Komercijalne banke – piše u najnovijoj analizi Fiskalnog saveta.
Uz to postoje i dve vrste rizika da na kraju ove godine državna zaduživanja budu veća od 51 odsto. Prvi se odnose na visinu minusa u kasi i državne garancije, dok se makroekonomski rizici odnose na kretanje kursa dinara i brzinu rasta ekonomske aktivnosti.
Podaci Ministarstva finansija pokazuju da je javni dug u decembru bio 45,1 odsto. Ova razlika nastala je, objašnjavaju u Fiskalnom savetu, tako što je negarantovani dug lokalne samouprave, takođe, po Zakonu o budžetskom sistemu, uračunat u javni dug. Stvarna veličina javnog duga verovatno prevazilazi i 46,4 odsto BDP-a, jer je analiza Fiskalnog saveta pokazala da postoje nagomilane docnje pojedinih budžetskih korisnika koje nadmašuju mogućnost njihovog servisiranja iz tekućeg poslovanja. Budući da će i za vraćanje tih docnji biti potrebno zaduživanje, stvarni javni dug je već na kraju 2011. najverovatnije premašio 47 odsto BDP-a, zaključuju. Rast je najvećim delom posledica finansiranja minusa u budžetu, ali i rasta izdatih državnih garancija javnim preduzećima, ocenjuju. Bez programa fiskalne konsolidacije javni dug će nastaviti da raste i na srednji rok, upozoravaju u Fiskalnom savetu. Čak i pod optimističnom pretpostavkom da će od 2013. započeti solidan oporavak, stručnjaci iz ove institucije upozoravaju da bi dug države u srednjem roku mogao da dostigne oko 55 odsto BDP-a. Zbog sveta toga je neophodno da vlada pripremi program za smanjenje javnog duga, upozoravaju.
Po Zakonu o budžetskom sistemu, vlada je dužna da, ukoliko javni dug pređe 45 odsto, Narodnoj skupštini zajedno sa budžetom za narednu godinu dostavi i program za njegovo smanjenje, ocenjuju u analizi. Vraćanje u okvire zakonske granice, čak i uz ambiciozan program za smanjenje, najverovatnije neće biti moguće pre 2016.
– U kratkom roku je međutim neophodno doneti mere kojima će se značajno usporiti, a potom i zaustaviti trend rasta.
Zbog toga u ovoj instituciji ocenjuju da je narušeno fiskalno pravilo o visini javnog duga, kao i da nije u potpunosti ispoštovano fiskalno pravilo o visini minusa u državnoj kasi. Baš kao što je i MMF upozorio – budžetski deficit 2011. bio bi za pet milijardi dinara veći od plana koji propisuju fiskalna pravila.
A. Telesković
objavljeno: 22.02.2012
