Izvor: Blic, 10.Maj.2012, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državne plate rasle i u krizi
Plate državnim činovnicima su u proseku povećane za 3.000 dinara u odnosu na mart 2011. Najbolje su prošli zaposleni u preduzećima iz sektora snabdevanja strujom, eksploatacije uglja, koji su imali povišice i do 40 odsto, i to sve u vreme kada se vlada obavezala da će da štedi i da neće zapošljavati.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zaposleni na eksploataciji uglja imali su ovog marta na računu u proseku 23.060 dinara više nego istog meseca prošle godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Istovremeno su u delatnosti snabdevanja strujom, gasom i parom gde dominiraju javna preduzeća na tekućem računu imali nešto više od 17.000 dinara.
Ove povišice premašuju uredbu Vlade za ovu godinu i na njih je najverovatnije uticalo vanredno februarsko povećanje zarada u EPS-u. Tada je naime u dogovoru sa Ministarstvom finansija zbog rada po mrazu dodatno izdvojeno 400 miliona dinara, dok je „Kolubara”, kao zavisno preduzeće, dobila 145 miliona dinara ili u proseku između 18.000 i 20.000 dinara po radniku.
Ukupno je za tri meseca ove godine masa neto zarada natprosečno porasla u javnom sektoru za čak 5,4 odsto, kaže Vladimir Vučković, saradnik Ekonomskog instituta.
- Unutar javnog sektora najbrže rastu plate na svim nivoima administracije, sa čak 7,3 odsto na godišnjem nivou. Pritom je ovaj porast plata u administraciji rezultat kako povećanja zarada, tako i rasta zaposlenih u javnom sektoru za 2,2 odsto - ističe Vučković.
Povećanje zarada u javnom sektoru trebalo je da bude dva puta prošle godine i da samo prati rast inflacije i BDP-a, i ništa mimo toga. Pa ipak, zarade su umesto za nekoliko hiljada, u pojedinim slučajevima veće i za par desetina hiljada dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Uprkos statistici koja je neumoljiva, preduzeća i državne službe koje smo pozvali tvrde da su plate povećavali samo koliko im je bilo dozvoljeno, 5,5 odsto u aprilu i 1,8 odsto u oktobru.
„Blic” je razgovarao sa predstavnicima PIO fonda i EPS-a koji kažu kažu da su povećavali zarade samo u granicama dozvoljenog, dok su „Srbijavode” imale i manje povećanje od ukupno pet odsto.
Jedino su u Rudarskom basenu „Kolubara" plate u 2011. porasle ukupno za 15 odsto,
- Ali toliko je i dogovoreno s EPS-om i Vladom kao osnivačem - kaže za Nebojša Ćeran, generalni direktor.
On dodaje i da su zarade u tom preduzeću manje nego što statistika beleži jer je bilo manje zaposlenih od onoga što je predviđeno planom, pa su onda oni statistički primili i veće plate.
Bez MMF nema ni štednje
Priča o štednji, po rečima Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, zapravo je bila najobičniji marketing. „U stvarnosti se ponovilo da su obećanja i stvarnost dva različita pojma. To nije bilo prvi put i po pravilu uvek se dešavalo u situacijama kada nismo imali čvršći odnos sa Međunarodnim monetarnim fondom i monitoring. Ako nešto možemo da pripišemo MMF, onda je to pritisak da se efektivno sprovodi racionalizacija u javnom sektoru", kaže Nikolić.
