Izvor: Politika, 29.Jul.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državne pare ne čame u trezoru
Srbija svoje devizne rezerve ne čuva uzalud kod prvoklasnih banaka u isto takvim finansijskim instrumentima
Devizne rezerve zemlje trenutno iznose 10,6 milijardi evra pokazuju junski podaci Narodne banke Srbije. Time je novčana masa pokrivena 371 odsto, a pomenuti iznos dovoljan je za sedam meseci uvoza robe i usluga.
Najveći deo „zaliha para”, čak 7,66 milijardi evra čuva se u hartijama od vrednosti, dok efektivan novac i depoziti iznose 2,38 milijardi evra. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Takozvana specijalna prava vučenja Međunarodnog monetarnog fonda bila su 158 miliona evra, dok je vrednost zlata u posedu centralne banke 466 miliona evra.
Gde se čuvaju ove državne pare?
„Narodna banka Srbije plasira devizne rezerve kod prvoklasnih finansijskih institucija i u prvoklasne finansijske instrumente u skladu sa principom sigurnosti na način koji omogućava da u kratkom roku budu raspoložive za osnovne namene plaćanja prema inostranstvu i intervencije na deviznom tržištu”, objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije.
Podatak o visini deviznih rezervi obično nikoga ne zanima dok se „neko” ne doseti da te pare „stoje uzalud”, a da bi se mogle upotrebiti za privredni razvoj. Tokom krize naši pojedini privrednici su više puta pokušali da se približe novcu koji čuva NBS.
Takav je bio predlog Dušana Bajatovića, direktora „Srbijagasa” i visokog funkcionera SPS-a. Bajatović je svoje uverenje branio argumentima da NBS ionako godišnje potroši preko milijardu evra na odbranu kursa, pa zašto ne bi i na odbranu privrede.
Takav predlog odbili su s podjednakim argumentima i centralna banka i stručna javnost s jasnim obrazloženjem – da devizne rezerve tome nikako ne mogu da služe. Navedeni su argumenti da to, zapravo i nisu sve naše pare, odnosno da među njima ima i onih pozajmljenih od Međunarodnog monetarnog fonda za podršku budžetu, kao i obaveznih rezervi banaka. Rečju, trošili bismo tuđe pare koje moramo da vratimo.
Stručnjaci su ocenili da je namera da se novac iz obaveznih rezervi Narodne banke Srbije koristi za podsticanje privrede veoma opasna ideja, jer bi se na taj način istopilo i ovo malo poverenja koje zemlja ima u očima kreditora i stranih investitora.
Narodna banka je saopštila da je najveći devizni priliv u toku juna realizovan po osnovu izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka od 242,4 miliona evra. Pored toga, priliv je ostvaren i po osnovu prodaje hartija od vrednosti Srbije denominovanih u evrima na domaćem finansijskom tržištu u iznosu od 63miliona evra, korišćenja kredita u iznosu od 55,5 miliona evra i donacija u iznosu od 9,4 miliona evra.
U toku juna iz deviznih rezervi NBS inokreditorima je plaćeno 58,4 miliona evra. Takođe je plaćena i stara devizna štednja u iznosu od 53,2 miliona evra, a otplaćen je i dug Međunarodnom monetarnom fondu od 46 miliona evra.
Neto devizne rezerve, što znači rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i za sredstva povučena od Međunarodnog monetarnog fonda, na kraju juna iznosile su 6,74 milijarde evra.
U junu je dinar nominalno izgubio od vrednosti prema evru za 2,2 odsto, a Narodna banka Srbije je intervenisala prodajom deviza na međubankarskom deviznom tržištu u iznosu od 270 miliona evra kako bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije kursa.
J. Rabrenović
objavljeno: 29.07.2013.
