Izvor: B92, 28.Jul.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državne hartije od vrednosti
Beograd -- Ministarstvo finansija je najavilo da bi država uskoro mogla da emituje dugoročne hartije od vrednosti.
One bi se koristile za finansiranje budžeta, ali i velikih infrastrukturnih projekata. Za građne ostaje pitanje da li su te hartije od vrednosti dobra investicija, na kojoj bi i oni mogli da zarade. U Ministarstvu finansija kažu da će vrednost državnih hartija biti najverovatnije iskazana isključivo u dinarima.
Osim pravnih lica, ove vrednosne papire >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << moći će, naravno, da kupuju i građani. Kako bi ih učinili što atraktivnijim, u Ministarstvu najavljuju da se razmatra mogućnost i određenih poreskih olakšica.
"U principu, takve hartije od vrednosti su svakako hartije od vrednosti koje u regularnim uslovima omogućavaju adekvatna poreska oslobađanja", kaže državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić.
"Moguće je da prihodi koji se ostvaruju na tom osnovu ne budu oporezovani ili delimično oporezovani. To je sada splet svih pitanja koja treba da dobiju odgovor u analizi koja se radi", kaže on.
Kolika će biti kamata na ove državne hartije još nije tačno određeno. Najverovatnije će se kretati u okvirima referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, koja danas iznosi 15,75 odsto. Nešto malo manje su trenutno aktuelne kamate na dinarsku štednju u bankama.
Radovan Jelašić (FoNet, arhiva)
"Mi smo svakako za to, od strane NBS, da te hartije budu dostupne ne samo bankama, nego isto tako i fizičkim licima, da i oni mogu da investiraju", rekao je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
"I treba da bude još veći udeo dinarske štednje jer ko je u proteklom periodu štedeo u dinarima, taj je prošao najbolje, a tako će proći i u budućnosti", kaže on.
Izdavanje ovih državnih hartija, osim atraktivnih kamata, mogle bi da osveže i poslovanje berze. Ekonomisti smatraju da je ovaj vid štednje efikasniji od štednje u bankama. Imaoci državnih hartija na mnogo lakši način i uz veće kamate mogu da povrate uloženi novac.
"Izuzetno važno bi bilo da budu duži rokovi, kako bi se smestili na berzu, jer onda imate fleksibilnost da možete da čekate do dospeća obveznica ili da ih prodate na berzi", kaže ekonomista Milan Kovačević.
"Za razliku od banaka koje vam određuju rok oročavanja i gde su mnogo manje fleksibilni kada vi možete doći do novca, kada vam stvarno zatreba", kaže on.
Ako imate viška novca, a niste sigurni kako da ga na pravi način uložite, stručnjaci su saglasni u jednom - nikako ne bi trebalo sve ostavljati u isti koš, najbolje je kombinovati. Dakle, osim državnih hartija od vrednosti možete ulagati i u investicione fondove ili štedeti u banci.
Po pravilu, trgovina na berzi donosi najveći profit, ali nosi i najveći rizik. A ko želi mirno da spava, ali i najmanje zaradi, investicija po njegovoj meri su upravo državne hartije od vrednosti.
.jpg)
