Izvor: Blic, 07.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državne 'Komercijalna' i 'Poštanska'
Državne 'Komercijalna' i 'Poštanska'
Na prvom godišnjem međunarodnom finansijskom forumu u organizaciji 'Ekonomist medija grup' Mlađan Dinkić, ministar finansija najavio je da će 'Komercijalna banka' i 'Poštanska štedionica' ostati u državnom vlasništvu, kao i da će do kraja 2006. biti završena privatizacija u bankarskom sektoru, a za koji postoji ogroman interes stranaca.
Početkom iduće godine biće ponuđene na privatizaciju i 'Kredi banka', 'Privredna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << banka Pančevo' i 'Agrobanka', rekao je Dinkić.
- U toku su pregovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj o dokapitalizaciji manjinskog paketa od 20 do 25 odsto akcija 'Komercijalne banke'. Jedan deo akcija biće ponuđen na prodaju i preko Beogradske berze. U planu je i da se 'Poštanska štedionica' spoji sa još jednom domaćom bankom - kaže Dinkić, najavljujući da će u 2006. 'Komercijalna banka' početi da širi svoju mrežu i u Bosni i Hercegovini i Makedoniji.
Po njegovim rečima, za prvih 11 meseci ove godine građani Srbije su na štednju položili 680 miliona evra, od toga najviše u novembru - 100 miliona, tako da ukupna štednja trenutno iznosi 2,1 milijardu evra. On je podsetio da je za pet godina štednja građana u Srbiji porasla više od 100 puta jer je krajem 2000. godine u bankama zatečeno svega 20 miliona evra. Dinkić je naveo i da je kreditna aktiva banaka za tri godine porasla skoro četiri puta - sa 1,3 na 4,8 milijardi evra, a da je građanima izdato tri miliona platnih kartica.
- Ključna dilema je šta raditi sa takvom kreditnom ekspanzijom jer Međunarodni monetarni fond upozorava da to dovodi do rasta tražnje iznad mogućnosti, povećanja uvoza, što uzrokuje porast inflacije, pri čemu su delimično u pravu. Centralna banka bi trebalo da bude agresivnija i da steriliše upliv stranih investicija - upozorio je ministar finansija.
Vladimir Gligorov iz bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije, ukazao je na neočekivano veliki interes investitora za zemlje jugoistočne Evrope koje su u tranziciji, ocenjujući da je razlog za to što te države imaju visoku stopu rasta društvenog proizvoda i veoma male rizike za ulaganja.
- Trend rizika se smanjuje jer se države približavaju Evropskoj uniji i prolaze kroz institucionalnu transformaciju - rekao je Gligorov. D. Nišavić
