Izvor: Politika, Beta, 02.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državna ruka spasa
Sadašnje subvencionisanje kamata na bankarske kredite za preduzeća znači podsticaj i spas od bankrotstva
Vaso Lekić, vlasnik srpskog preduzeća „Fudlend”, zatražio je nedavno od svoje banke da mu uz pomoć najnovije državne subvencije kamate odobri kredit od pola miliona evra. Pozajmica će mu, kaže, omogućiti da „odskoči” u poslovanju i uzme još toliki iznoszajma kako bi povećao proizvodnju i izvoz. Još će mu, doduše, nedostajati 1,5 milion >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << evra da zaokruži investicije.
Država, ukazuje Lekić, mora da pomogne preduzećima, jer u suprotnom ne bi bili konkurentna sa sadašnjim bankarskim kamatama.
Drugim rečima, država na ovaj način nastoji da pogura dobre firme i u ublaži minuse preduzeća koja imaju budućnost.
–Pre više od dve godine država mi je pomogla preko Fonda za razvoj, koji mi je odobrio 70 miliona dinara dugoročnog kredita za gradnju fabrike. Izvozno smo orijentisani, a na strano tržište plasiramo 20 odsto proizvoda. Uprkos krizi, očekujem nastavak rastaizvoza u SAD, Kanadu, Švedsku i druge zemlje – kaže za „Politiku” Vaso Lekić, vlasnik firme koja spada u preduzeća srednje veličine i na probirljivo zapadno tržište izvozi slatko, džem, ajvar...
Ranko Ćosić, vlasnik preduzeća „Dural”, prvi put je uz pomoć državne subvencije kamate zatražio kredit od sedam miliona dinara, kako bi pokrio nagomilane troškove. Od uvoznika boje i lepila za građevinarstvo, još pre deceniju upustio se u avanturu koja se zove proizvodnja i izvoz. Krčiti put na strana tržišta nije nimalo lako, ali ni poslovati na srpskom. Uz ostale probleme, „ostao je kratak” za isporučenu robu građevinskoj firmi koja je, saznao je kasno, „fantomska”. Brzo je „isparila”, pa nema od koga da je naplati.
Povećanivladin stimulativnipaketzaprivreduuukupnojvrednostiod 180 milijardidinarasadvostrukonižimkamatamapočeojedaseprimenjuje. Međutim, tek trećina preduzeća je sposobna je „da se nosi sa problemima”, pa trenutno subvencionisanje kredita znači privredi, kako kažu privrednici, da „zakrpi rupe i šavove”.
Broj od 60.000 blokiranih preduzeća u Srbiji, objavljen u medijima, doduše, nije precizan, jer je po podacima NBS samo 23.000 preduzeća blokirano, dok ostatak čine preduzetnici. Od tih preduzeća 9.870 je proglašeno trajno nelikvidnim jer su duže od 180 dana u stalnoj blokadi.
Srpska privreda je u prošloj godini zabeležila gubitak, od 37 milijardi dinarapokazuju podaci NBS, dok je u 2007 bila u plusu 49,8 milijardi dinara. Profitabilnost je ugrožena, što ukazuje na njenu nesposobnost da iz redovnog poslovanja ostvaruje dovoljno da bi mogla da plaća visoku cenu sopstvene zaduženosti, ali i na opadanje sposobnosti za dalje zaduživanje. Preduzeća koja mogu da priušte nova zaduživanja jesu u prerađivačkoj industriji, građevinarstvu, trgovini, finansijskom posredovanju, nekretninama i obrazovanju. Veliki broj preduzeća stalnu imovinu finansira iz kratkoročnih izvora, čime ugrožava tekuće finansiranje obaveza, što dovodi do nelikvidnosti.
Od 105.748 preduzeća, koliko ih je prošle godine poslovalo, finansijske izveštaje NBS-u podnelo je njih 92.832. Obrađeno je 89.834 izveštaja, od kojih je 38.669 preduzeća dobilo „skoring” od A do E, a 9.870 firmi označeno je kao trajno nelikvidno, navela je Ružica Stamenković, direktorka Odeljenja NBS za registre i bonitet. Ocene A, B i C, što znači da su sposobna da izmiruju obaveze, ima 32.598 preduzeća. Preduzeća sa ocenom D, kojih je 5.579, imaju izvesnih problema, tako da saradnja sa njima zavisi od poverenja, dok bi sa 10.367, koja imaju ocenu E i trajno nelikvidnim, trebalo odbiti saradnju, naglasila je ona.
Dok je 53.769 preduzeća imalo pozitivan finansijski rezultat, njih 27.342 je beležilo gubitke. Ukupni gubitak srpske privrede posledica je visokog finansijskog gubitka od 232 milijarde dinara, koji je rezultat visokih negativnih kursnih razlika na pozajmljeni kapital i kamata, objasnila je ona.
Najveće gubitke imala su velika privredna društva – preduzeća za proizvodnju i snabdevanje strujom, gasom i vodom , firme u oblasti saobraćaja i veza, privredna društva koja posluju u Beogradu i Južnobanatskom okrugu – 12 milijardi dinara. Najveće dobitke, pak, imale su male firme – 35 milijardi dinara, trgovinske – 20 milijardi, građevinske – 15 milijardi i Južnobački okrug – 16 milijardi dinara.
U 89.834 preduzeća bilo je zaposleno 1.118.771 radnika, a više od četvrtine firmi nije imalo zaposlene.
U prošloj godini 476 javnih preduzeća zapošljavalo je više od deset odsto ukupno zaposlenih, ostvarilo šest odsto prihoda, tri odsto neto dobitka, ali i 11 odsto neto gubitka, a raspolagala su sa više od 17 odsto sredstava i gotovo 28 odsto kapitala.
Biserka Dumić
[objavljeno: 02/06/2009]
.jpg)
