Izvor: B92, 03.Maj.2013, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državna banka može da bude uspešna
Beograd -- U sadašnjim ekonomskim i finansijskim prilikama teško je voditi svaki posao, a ne veliku kompaniju kakva je Komercijalna banka.
U intervjuu Politici direktor Komercijalne banke Ivica Smolić, kaže da najveći hendikep, međutim, ne dolazi iz finansijske sfere.
"Nismo podlegli gubitničkom mentalitetu dela javnosti koja ne može da prihvati da nešto domaće može da bude kvalitetno i uspešno. Ako se i prihvati, odmah se otvara sumnja da li je i ko to omogućio, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da li je baš sve čisto", navodi Smolić.
Zbog rđavih poslovnih rezultata Srbija jeza „sanaciju” domaćih banaka potrošila oko 600 miliona evra. Dokle ćemo mi, mali, obični građani, da plaćamo preko poreza tuđe poslovne promašaje?
Ne bih želeo da izlazim iz kompetencija koje imam kao predsednik IO Komercijalne banke, niti da komentarišem da li je nešto na budžetskoj strani moglo biti drugačije ili je moralo baš tako da se interveniše, kako bi se sprečila dodatna finansijska urušavanja sa širim posledicama.
Hrvatska ovih dana na pazar iznosi i poslednju svoju domaću banku. Slovenija nije prodala nijednu, ali je i ona zapala u probleme. Kako Vi gledate na sve te stvari?
Po meni, svaka specifična situacija zahteva drugačiji scenario. Svaki problem traži primerenu terapiju. Zato je nemoguće generalizovati zaključke i opredeljivati se unapred. Tuđa iskustva mogu da pomognu, ali retko na način potpunog preslikavanja tih modela. U principu mislim da bilo koji oblik socijalizovanja bankarstva, pa ni u formi razvojne banke, dugoročno ne donosi kvalitativno unapređenje. Više sam za model postepenog, ali principijelnog, jačanje finansijske discipline, doslednog poštovanja zakona, nagrađivanja u skladu sa ostvarenom uspešnošću, snošenja posledica za vlastite odluke i poslovno ponašanje. I to na svim nivoima, bez izuzetaka.
Domaće banke imaju nešto više od pet milijardi evra kapitala, a nešto manje od šest milijardi evra imobilisanog kapitala po svim osnovama. Ko plaća tako visoku cenu umrtvljenih sredstava?
Plaćamo svi po deo. I oni koji imaju ta sredstva i oni kojima ona nedostaju. Plaća i država, jer primirivanjem resursa ostaje uskraćena za više stope privrednog rasta i poreske prilive koje bi oni dali da su aktivni. Ali i tu moramo da budemo realni. Veoma je tanka nit za potpuno gubljenje kontrole nad inflacijom, koja je evidentno na vrhu prioriteta.
Ima li, posle svega, Srbija previše banaka i da li je ovo što se dešava preskup način da ih tržište počisti s terena?
I teorija i praksa govore da je za ovoliku zemlju, i ovoliko tržište, desetak banaka sasvim dovoljno. U svakom pogledu. Toliko ih je praktično sada i aktivno. Kada bi se tržištu prepustilo da odradi svoje, da svako plati svoju cenu, bez preteranih uplitanja, možda bi bilo najbolje. Ipak, uveren sam da će tržišni tok, kroz model ukrupnjavanja preuzimanjem, na ekonomskim postulatima, postepeno dobijati na značaju i ceo sistem uvoditi u domen racionalnog.
Vi ste banka sa najvećom domaćom štednjom. Nema dvojbe, reč je o solidnom potencijalu, ali pitanje je – da li su naši izvori skupi?
Prvo, u pravu ste za deviznu štednju i njenu cenu kao izvora finansiranja. Uz visoku stopu obavezne rezerve, način izdvajanja i kamatne stope na našem tržištu, ona jeste skup izvor.
Mi smo uspeli da u poslednje četiri godine, štednju udvostručimo, a da istovremeno prosečnu cenu ovog izvora sa 4,80 smanjimo na 3,55 odsto godišnje. Sa druge strane, učešće ukupnih depozita, pa i štednje, u ukupnim izvorima opada i to u korist kreditnih linija. Samo tokom prvog kvartala ove godine, „povukli” smo osamdeset pet miliona evra kreditnih linija od respektabilnih međunarodnih finansijskih institucija.
Država i NBS osetno su snizile cene svojih dužničkih papira. Na koji Vi način „peglate” viškove likvidnosti?
Kupovinom državnih hartija na aukcijama, obveznica drugih banaka, zatim međubankarskim pozajmicama i standardno, viškovima likvidnosti u NBS. I, naravno, povećanim, ali i dalje veoma pažljivim plasiranjem u realni sektor, u kredite privredi i stanovništvu.
Da li je, s obzirom na visoka nenaplaćena potraživanja, teško prodati pare na domaćem tržištu? Kome i uz kakve garancije, rizike?
Teško je i biće sve teže. Činjenica je da Srbija ima generalno visok stepen nenaplaćenih potraživanja. Iako je naš NPL od 13,1 odsto niži od proseka bankarskog sektora za 30 procenata, čime smo zadovoljni, mislimo da ima još prostora da ga dodatno spustimo. Sebi smo definisali radni zadatak da to bude bar 40 odsto,a da je sve teže kvalitetno plasirati sredstva, činjenica je od koje ne možemo da pobegnemo.
