Izvor: Blic, 04.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država vraća svojinu opštinama
Svako čudo za tri dana, to je izgleda „pravilo" koje se najviše poštuje u Srbiji. Tako je bilo i sa „Fijatom". Digla se velika prašina u ponedeljak i utorak, u sredu još poneki oblačić, već u četvrtak neke sasvim druge teme. A Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca, svakako je bio u pravu kada je rekao da je taj 29. septembar bio istorijski dan ne samo za prestonicu Šumadije, nego i za čitavu Srbiju.
Ne samo zato što je, nekad crvena, a sad samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „Zastava", zauvek otišla u „ropotarnicu istorije". Niko nije zažalio, svi su odahnuli. A bilo je šansi, uzgred, da se sačuva ime fabrike koja je pre 20 godina proizvodila 230.000 automobila i imala sasvim dobre planove (i zainteresovane partnere) da se proizvodnja udvostruči. Ta šansa je, međutim, pre isto toliko godina prokockana. Vratimo se budućnosti.
Ugovor sa „Fijatom" takav je podsticaj privredi Srbije da je pitanje da li se to u ovom času može i izračunati. Ne samo zato što će se ovde proizvoditi automobili i graditi infrastruktura (pruge i putevi, vodovodi, telekomunikacije) i što će biti doneta jedna razvijena poslovna (i druga) kultura, nego što će to biti osnova i zamajac razvoja malih i srednjih preduzeća tesno povezanih sa automobilskom industrijom. U Srbiji, uostalom, već postoji 60-70 ozbiljnih proizvođača auto-delova, nije nerealno da se oni uskoro broje stotinama.
Francuski gigant „Lor", koji u Bačkoj Topoli ima pogon za proizvodnju trejlera, tj. prikolica za prevoz putničkih automobila, najavio je proširenje industrijskog kompleksa, zbog čega je nedavno kupio 25 hektara zemljišta. Ima li to neke veze sa „Fijatom"?
U firmi „Fijat Srbija" italijanski „Fijat" imaće 67, a država Srbija 33 odsto vlasništva. Nagradno pitanje glasi: a Kragujevac? I Kragujevac, kao što je poznato, dosta ulaže: zemlju, infrastrukturu, oslobađanje od lokalnih poreza i taksa deset godina. Pa zašto ništa ne dobija? Zato što, odgovor je jednostavan, ništa od toga (sem lokalnih dažbina) i nije njegovo. Sve je to, ne od '45. da ne bude zabune, nego od '95, vlasništvo države Srbije.
Otud nemalo iznenađenje izaziva činjenica da sasvim nezapaženo prolazi jedan, slobodno se može reći „istorijski zakon", odnosno zakon koji po razvoj Srbije može da ima, kao i dolazak „Fijata", posledice od „istorijskog značaja".
Reč je o Zakonu o javnoj svojini, čiji je nacrt nedavno usvojilo Ministarstvo finansija. Ovim zakonom biće praktično poništen Zakon o sredstvima u svojini republike, kojim je pomenute 1995. godine sva imovina kojom su raspolagali državni organi različitog ranga (republika, pokrajine, opštine), kao i velika preduzeća (EPS, NIS, PTT, „Jat", Aerodrom...) i koja je bila u društvenoj svojini - podržavljena. Tako smo sad u situaciji da NIS, kad treba da se proda, zapravo nema nikakvu imovinu jer je sve u vlasništvu države; a gradovi ne da nemaju vlasništvo nad gradskim građevinskim zemljištem, nego ni stolicu ne mogu da „otuđe", a da ne pitaju Beograd. Ovaj zakon to treba iz temelja da promeni.
Nema sumnje da su se tome najviše obradovali predsednici opština, ponajviše oni ponajbolji; poput onih (Sombor, Kladovo, Inđija) o kojima smo pisali u prvom broju „Novca" ili onih koji su prošlog utorka od Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) dobili sertifikate za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja (Kragujevac, Loznica i opet Inđija). Ali ne samo ovih pet, naravno, nego i mnogih drugih jer se mnogo opština trudi da privuče investicije, ubrza razvoj, poveća broj zaposlenih. Uostalom, kako je rečeno na dodeli priznanja u Domu narodne skupštine, preko 50 opština u Srbiji je uvelo elektronsku upravu, dok nijedan republički organ to još nije uradio.
Osnovni princip u primeni Zakona o javnoj svojini biće - državina. Dakle, gradovi i opštine (kao i javna preduzeća) će u vlasništvo dobiti ono čime trenutno upravljaju. Onda će moći, primera radi, da izdaju tzv. municipalne obveznice, tj. opštinske hartije od vrednosti i da se na taj način zadužuju. Da sredstva za razvoj dobijaju pod uslovima povoljnijim nego kod komercijalnih banaka. Šta mislite koliko bi građana Kragujevca u ovom času kupilo obveznice svog grada?
Zakon bi trebalo da bude donet po hitnom postupku i da počne da važi od 1. januara 2009. godine. Kašnjenje bi zaista bilo neoprostivo.
