Izvor: B92, 08.Jan.2010, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država vraća preprodatu imovinu?
Beograd -- Imovina privatizovanih firmi, prodata suprotno potpisanim kupoprodajnim ugovorima, mogla bi biti vraćena firmama koje će, za sada, ostati u državnom vlasništvu.
Kako pišu Novosti, ovo se odnosi na sva preduzeća koja su, po Zakonu o privatizaciji, prodavana od 2001. godine do danas, a lista onih koja će u prvom krugu provera biti pod lupom svih nadležnih organa, kako nam je rečeno, poprilično je duga.
Inače, kako bi se ova, kompleksna akcija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sprovela, sve nadležne institucije Vlade Srbije, u koordinaciji sa kabinetom premijera Cvetkovića, već sada rade na pripremi mehanizama koji bi, kasnije, pred sudovima bili neoborivi. Reč je, piše taj list, o primeni takozvane pobojne radnje, kojom naknadno pobijate ono što je vlasnik preduzeća izvršio na štetu firme.
Kroz novoformirane mehanizme, predstavnici nadležnih institucija će, zapravo, ići tragom imovine i ukoliko se dokaže da je ona "povučena" iz privatizovanog preduzeća, u njega će biti i vraćena. Mehanizmi koji će, u ovim slučajevima, biti primenjivani slični su onim koji se danas primenjuju po zakonu kojim se privremeno oduzima imovina stečena kriminalnim poslovima.
Agencija za privatizaciju raskinula je, inače, svaki četvrti potpisan ugovor sa kupcem firmi u poslednjih osam godina. Ugovori koji su poništeni bili su vredni oko 350 miliona evra, a raskidani su po pravilu zato što kupci nisu ispunili svoje obaveze ili su u međuvremenu od kupljenih firmi uzeli onno što im je trebalo. Zato danas te firme vrede, prema nezvaničnim procenama, tri puta manje nego u momentu kada su prodavane.
Preko svih nadležnih institucija, ali i u saradnji sa finansijsko obaveštajnim službama drugih zemalja pokušaćemo i da blokiramo račune onih koje su, u prethodnom periodu, vršile odliv kapitala iz domaćih firmi, kažu u Vladi Srbije.
U vladi navode, prenose Novosti, da je uobičajena prethodnih godina bila praksa da se sa računa srpskih preduzeća na račune u of šor zonama isplaćuje novac navodno za razne usluge poput konsultantskih, ispitivanje tržišta, organizacije sajamskih primedbi ili promocije.
Drugi, učestali način izvlačenja novca na račune u inostranstvu je i uvećavanje faktura koje su napravljene na nekoj od of šor destinacija, iako roba potiče iz sasvim druge zemnje. Proceduru pranja novca prati niz transakcija, tako da se nelegalni poslovi tih firmi ne mogu otkriti bez adekvatne međunarodne saradnje.
