Izvor: B92, 20.Sep.2010, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država ulazi u borbu sa monopolima
Beograd -- U pripremi je strategija za borbu protiv monopola po kojoj će konkurenciju dobiti sve kompanije koje imaju i zloupotrebljavaju dominantan položaj.
Izvor Blica iz Vlade ovako objašnjava ideju antimonopolskog plana - "Maksi će uskoro dobiti novog vlasnika, ali država na srpsko tržište želi da dovede još trgovinskih lanaca. I u energetici, otvaranjem tržišta naftnih derivata u 2011. godini, NIS više neće imati monopol, ali ćemo i dalje insistirati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na privlačenju konkurenata. Spremni smo čak i na interventni uvoz, pa makar morali da uvozimo mleko".
Oštrija borba protiv monopola inicijalno je najavljena pre godinu dana. Tada su novim Zakonom o zaštiti konkurencije, predviđene stroge novčane kazne, i do deset odsto godišnjeg prihoda monopoliste, ali još nema rezultata jer sud još nije potvrdio nijedno rešenje Komisije za zaštitu konkurencije, podseća Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije.
Najveći monopoli su u trgovini, preradi poljoprivrednih proizvoda i žitarica, kao što je soja i gde je dominantno učešće kompanije "Viktoria oil”. Dominantan položaj u preradi mleka, kaže Bajalović, ima kompanija Salford, a u proizvodnji cigareta "Britiš-ameriken tobako” (BAT), a slede ga "Filip Moris” i Monus čiji je vlasnik Predrag Ranković.
U proizvodnji ulja postoji oligo-struktura u kojoj su Dijamant, Agrokor i Invej, dok monopol u energetici drže Naftna industrija Srbije i Elektroprivreda Srbije.
Privrednici, s druge strane, upozoravaju da vlada ima još "rupa” koje treba zakrpiti. Ocenjuju da je u dosadašnjoj borbi s krizom došlo do preokreta, ali da stopa rasta od 1,5 odsto za ovu godinu nije dovoljna.
U Britaniji istraga protiv Dajmlera, Skanije...
Britanski Biro za fer trgovinu (OFT) pokrenuo je istragu protiv velikih evropskih proizvođača kamiona povodom monopolskog utvrđivanja cena, među kojima se nalaze i nemački auto-giganti Dajmler i MAN, švedski Skanija i Volvo, prenele su agencije, navodeći da je u toj akciji jedna osoba pritvorena. Takođe, Fijatova filijala Iveko saopštila da je spremna da u potpunosti sarađuje s istražnim organima. Kompanije protiv kojih je povedena istraga mogle bi da budu kažnjene do 10 procenata njihovog ukupnog godišnjeg prometa, dok šefovi tih firmi mogu da dobiju kaznu zatvora.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, navodi da je saradnja privrednika i Vlade sada bolja, ali nedovoljna. "Ne mogu se donositi zakoni, a da se za mišljenje ne pita privreda. Zakoni su se donosili bez javnih rasprava i po hitnom postupak pa se naknadno rušili ili dopunjavali, a za to vreme privreda trpi", kaže Bugarin.
On Vladi najviše zamera nedovoljnu efikasnost u "giljotini propisa”. "Završeno je dve trećine posla, što je i privredi i državi sa problemima ozbiljna kočnica", ističe Bugarin.
U Ministarstvu ekonomije kažu pak da su nedavno razgovarali sa predstavnicima malih i srednjih preduzeća, a da se kvartalno sastaju sa najvećim izvoznicima. Dodaju da je samo ove godine kroz subvencionisane zajmove u privredu upumpano 1,3 milijarde evra.
Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije, ocenjuje da je krajnje vreme da Vlada i poslovni ljudi reše problem nezaposlenosti, investicija i jačanja BDP-a.
"Vlada mora da radi na stabilnosti kursa, da obezbedi dugoročna sredstva, jeftinije kredite i da smanji evroizaciju. Sve to sa ulaganjem u poljoprivredu, industriju i energetiku može da obezbedi stabilnost sistema. Potrebna je i Razvojna banka, ali i dokapitalizacija Fonda za razvoj, smanjiti mu troškove i možda uvesti dinarske kredite", kaže Spasojević.
On dodaje i da se mora otkloniti negativan stav prema velikim privrednicima, što je i uslov da se neko od njih nađe među političarima.
Nikola Pavičić iz Sintelona kaže da je dobro što imamo slobodnu trgovinu sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Ukrajinom, ali da je pitanje da li možemo i da proizvedemo robu za takva tržišta. Jer, prosečna starost mašine u Srbiji skoro 30 godina. U odnosu na region to je kaskanje od 12 godina.
"Zato je izvoznike potrebno subvencionisati. Nemamo ni političku stabilnost koja je preduslov za privlačenje stranih investicija, a sporna je i pravna sigurnost jer je sudske odluke još moguće kupiti", kaže Pavičić.
Ekonomista Vladimir Vučković, profesor na Megatrend univerzitetu, tumači da je suština nužnih promena u smanjenju birokratije u poslovanju, reformi javnog sektora i smanjenju subvencija iz budžeta za javna preduzeća. "Tako bi državni aparat bio efikasniji, a za privredu bi bilo više sredstava", tumači on.
U anketi Unije poslodavaca Srbije sa 17.000 privrednika, njih 14.000 smatra da su korupcija i kriminal glavni uzroci ekonomskih problema. Na drugom mestu je nestručnost ljudi koji vode zemlju, a slede politička nestabilnost i nespremnost na reforme.
Pratite specijal: NIS na berzi
