Izvor: Blic, 09.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država trenira strogoću na socijali
Država trenira strogoću na socijali
BEOGRAD - U drugoj godini srpske tranzicije 2,8 miliona stanovnika Srbije uspeva da preživi samo zahvaljujući različitim vidovim ulične trgovine i prodaje robe koja nema poreklo, procene su kojima raspolažu sindikati. Od toga u Beogradu od uličnog rada, rada na crno ili prodaje na tezgama i štandovima preživljava oko 600.000 ljudi, jer im je to jedini izvor prihoda ili neophodna dopuna za plate koje inače primaju. Da bi svi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ovi ljudi imali osnovnu egzistenciju, preko 700.000 'glava' i članova porodica efektivno radi na ulici.
Najava države da će se rigorizno obračunati sa sivom ekonomijom ovih dana dobila je potvrdu i u sinhronizovanoj akciji tržišne inspekcije i finansijske policije u kojoj je tokom kontrole rada 2.383 maloprodajna objekta u 25 srpskih gradova oduzeta roba vredna oko 1,5 miliona dinara. Kako je iz Vlade Srbije saopšteno nakon ove akcije, u 456 objekata otkrivena je prodaja akcizne robe bez akciznih markica, nepostojanje odgovarajuće dokumentacije, ali i druge neregularnosti u finansijskom poslovanju. U skladu sa zakonom ti objekti su kažnjeni zabranom rada od šest meseci do tri godine, a za objekte kojima su već dva puta do sada bile izrečene kazne pokrenut je postupak oduzimanja prava na rad. Tom prilikom vladina pres služba je najavila i da će se ova vrsta kontrola još intenzivnije nastaviti i apelovala na vlasnike radnji i ulične prodavce da što pre legalizuju svoje poslovanje. Prema procenama ljudi koji se bave ovom vrstom biznisa, propratni efekat ove akcije je gubitak posla za najmanje 1.000 radnika koji su, što legalno što na crno, bili zaposleni u 456 zatvorenih kioska.
Branislav Čanak, predsednik UGS 'Nezavisnost', ističe da ulične prodavce i radnike na crno nije naterao hir da se bave tim poslom, već nužnost da obezbede sebi i svojim porodicama golu ezgistenciju.
- Država je ovih dana krenula da rešava problem sive ekonomije represivnim merama, zatvaranjem kioska koji su prodavali robu bez porekla i oduzimanjem iste te robe, ne vodeći računa da rešavajući jedan problem, problem sive ekonomije, stvaraju drugi, možda još teži, a to je povećanje onih koji su socijalni slučajevi, jer ljudi koji su u njima radili ostaju bez posla - kaže Čanak u razgovoru za 'Blic'. S njegovim mišljenjem slaže se i Milenko Smiljanić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. Kako Smiljanić ističe, u suzbijanju sive ekonomije izostaće pravi rezultati ako država i dalje, kako on navodi, 'bude trenirala stroguću samo prema očajnicima'.
- Država pravi ogromnu grešku ako misli da zatvaranjem radnji, trafika i gonjenjem uličnih prodavaca suzbija sivu ekonomiju. Ona, u stvari, dvostruko kažnjava radnike, prvi put kada ostanu bez posla u nekom od društvenih preduzeća, a zatim kada se oni snađu da prežive, kada sankcioniše njihove poslove koji nisu sasvim u legalnoj sferi - kaže Smiljanić, postavljajući pitanje nadležnima kada će se obračunati sa bosovima šverca i drugih nelegalnih poslova u zemlji, koji svakodnevno stiču milione, a koji uglavnom i danas, kao i u vreme vladavine prethodnog režima, nesmetano rade svoje poslove.
On dodaje da bi i o svakoj od 'velikih akcija suzbijanja sive ekonomije' predstavnici vlasti morali najpre da uđu u dijalog sa sindikatima, jer one imaju i značajne socijalne reperkusije.
Da način za tranziciju od sive ekonomije ka legalnim privrednim tokovima postoji, Branislav Čanak ilustruje primerima uspešne tranzicije iz nekih istočnoevropskih zemalja.
- Ako želi da smanji udeo sive ekonomije, koji se kreće oko 50 odsto, država bi morala da bude spremna da se odrekne dela svojih prihoda. Tu, pre svega, mislim na poreska rešanja koja su još uvek destimulativna za legalno poslovanje, i mi ćemo kao UGS 'Nezavisnost' insistirati na tome - kaže Branislav Čanak, napominjući i da je Međunarodna organizacija rada preporučila zemljama u tranziciji da svesno žrtvuju određene prihode sopstvenog budžeta radi podsticanja legalizacije sive ekonomije.
Osim toga, Milenko Smiljanić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, smatra da bi i stimulacije za otvaranje svakog novog radnog mesta morale da budu mnogo veće, jer bi se time vlasnici ne samo firmi, već i samostalnih trgovinskih ili zanatskih radnji, podstakli da svoje radnike prijave i državi redovno izmiruju poreze i doprinose po osnovu onih koje zapošljavaju. Peđa Radojević
Budžet Srbije brine o 36.000 ljudi
Prema podacima Ministarstva ekonomije i finansija, od početka ove godine 3,2 milijarde dinara iz tzv. tranzicionog fonda utrošeno je za zbrinjavanje radnika koji su ostali bez posla. Kako u ovom ministarstvu ističu, od te sume milijarda dinara potrošena je za zbrinjavanje radnika 'Beobanke', 'Beogrdske banke', 'Investbanke' i 'Jugobanke', koje su početkom godine otišle u stečaj, dok je ostatak od 2,2 milijarde dinara upotrebljen za saniranje socijalnih problema ljudi koji su u privredi Srbije ostali bez posla zbog stečaja ili likvidacije preduzeća u kojima su radili. U Ministarstvu za rad i socijalna pitanja navode da su do sada programima socijalnog zbrinjavanja u 2002. godini obuhvaćene 36.562 osobe, od kojih su njih 11.000 radnici zatvorenih banaka, dok se na evidenciji u 'Zastava - Obrazovanju i zapošljavanju' nalazi 9.100 radnika za čije zbrinjavanje su prošlog meseca izdvojena 599.485,54 dinara. Socijalno za otpuštene
Savez samostalnih sindikata Srbije će iduće nedelje obavestiti javnost o načinu na koji preko ovog sindikata svi radnici koji ostanu bez posla mogu uživati socijalno i zdravstveno osiguranje, ali i pomoći koju će u SSSS moći da dobiju u slučaju gubitka posla, jer kako predsednik ovog sindikata Milenko Smiljanić ističe, osnovna funkcija ove organizacije je briga o socijalnom statusu svakog svog člana.
- Osim toga, počeli smo i pregovore sa pojedinim bankama koje bi nam svojim kreditnim linijama omogućile sredstva za učestvovanje u privatizaciji. Na taj način želimo da sprečimo da naša preduzeća kupe samo gangsteri koji su nelegalno stekli pare - kaže Smiljanić.
