Izvor: Politika, Beta, 19.Jun.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država sprečila stečaj PIK „Zemun”
Viši trgovinski sud poništio odluku beogradskog Trgovinskog suda o uvođenju stečaja u ovaj kombinat. – Čija je odgovornost, kog državnog organa i institucije, što je na desetine i stotine hektara zemlje koja je bila poverena PIK „Zemun” završilo u rukama „savesnih kupaca”? Ko je legalizovao prethodne nezakonite transakcije i omogućio „prvoj”, „drugoj” i „trećoj” ruci da zarade milione evra?
Viši trgovinski sud usvojio je žalbu preduzeća PIK „Zemun” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i odbio predlog da se u tu firmu uvede stečaj. Ta odluka je konačna i njome je preinačena prvobitna odluka osnovnog Trgovinskog suda u Beogradu da se u tu firmu uvede stečaj. Viši trgovinski sud pozvao se na zakon po kome nije moguće uvoditi stečaj u firmu koja je u restrukturisanju i zato predmet nije vratio beogradskom trgovinskom sudu na ponovno razmatranje.
Tako je munjevitom akcijom nadležnih organa i rukovodstva PIK „Zemun” država ipak uspela da spreči mafiju da preuzme taj poljoprivredni kombinat tako što će ga oterati u stečaj. Veoma je zanimljivo da je stečaj pokrenut na osnovu tužbe za naplatu svega milion dinara. U poslednjem trenutku, juče, sprečeno je imenovanje stečajnog upravnika koji bi, da je postavljen, isključivo brinuo o pravima poverilaca i tako potpuno zapostavio prava vlasnika (države) zemlje u PIK „Zemun”.
Kad je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas obelodanio da će se država najzad zainteresovati za PIK „Zemun”, razne interesne grupe koje su sedam godina pod plaštom privatizacije pljačkale tu firmu, požurile su da još jednom prevare državu. Tako je, umesto da bude restrukturisan, nad PIK „Zemun” otvoren – stečaj.
Na taj način mnoge mahinacije mogle su da budu zataškane, ljudi koji su čerupali „Zemun” bili bi abolirani od svake odgovornosti, a država bi ostala bez stotina hektara izuzetno vredne zemlje.
Ukoliko se država zaista ozbiljno pozabavi načinom upravljanja ovim poljoprivrednim kombinatom, mnoge prevare lako će biti otkrivene.
Prema uveravanjima koja je „Politika" dobila u institucijama Beograda, nadležni državni organi u narednim mesecima preuzeće uknjižbu 1.314 hektara državne zemlje u PIK „Zemun” i na obilaznici autoputa Batajnica–Dobanovci. „Svaka od 1.800 parcela biće detaljno pročešljana, timovi stručnjaka pogledaće svaku parcelu, sravniće podatke sa dokumentacijom Republičkog geodetskog zavoda i pregledati kupoprodajne ugovore i sudske podatke o upisu vlasništva”, rekao je za „Politiku” beogradski javni pravobranilac Strahinja Sekulić.
A na osnovu raspoložive dokumentacije u koju je „Politika” imala uvid, najčešći poslovni specijalitet ljudi koji su rukovodili Poljoprivrednim kombinatom „Zemun” bilo je otuđivanje zemlje, ne klasičnom prodajom, nego kroz dužničko-poverilačke odnose.
Sistem je funkcionisao ovako: budući da nema hrane za krave, ili nema para za nabavku đubriva, ili recimo treba kupiti novi traktor a nema para – hajde da prodamo parče zemlje. Pa tako jednom, dva, tri... i ne zna se koliko puta. A bez saglasnosti Agencije za privatizaciju, ništa od tih „specijaliteta kuće” nije smelo da se radi. Odgovornost te državne institucije jeste i ako je znala za mahinacije a ćutala, a još više ako je odobravala takav način otuđivanja državne zemlje.
Iako je bilo upozorenja (čak i na zvaničnim sastancima u Agenciji za privatizaciju), niko od državnih organa nije reagovao na tu vrstu mahinacija, iako je zakon izričit i kaže da u takvim slučajevima ne važi direktna pogodba već da postoji sudska procedura i obaveza javne prodaje.
Ne zna se koliko je državne i društvene zemlje na taj način otuđeno, niti postoji kontrola i dokumentacija koliko su zemlje i kome rukovodioci PIK „Zemun” dali u zakup ili prodali kroz kompenzaciju u poslednjih sedam godina.
Zato je iz rukovodstva PIK „Zemun” pružan konstantan i uporan otpor ponovnom snimanju zemlje kojom raspolaže ta firma i verifikaciji tog dokumenta. Na kraju je taj posao urađen i 28. avgusta 2006. godine postao je zvaničan dokument, ali ga PIK „Zemun”i dalje ne priznaje.
Da bi zaštitila državnu i društvenu imovinu, Vlada Srbije je 8. septembra 2005. uvela privremene mere u PIK „Zemun”, ali tek 6. marta 2007. državni organi (Agencija za privredne registre) dozvoljavaju novom direktoru da se upiše kao službeno lice. U međuvremenu zaposleni, rukovodioci i advokati PIK „Zemun” ne dozvoljavaju ulazak novom direktoru i organizuju proteste.
Povodom uvođenja privremenih mera, a prema izveštaju agencije Beta od 12. maja 2006. godine, predstavnici štrajkačkog odbora Poljoprivrednog kombinata „Zemun” izjavili su da je novi direktor Dragan Veličković nezakonito ušao u to preduzeće u pratnji žandarmerije, a da je štrajkačima zabranjen ulaz u firmu. Advokat i predsednik Upravnog odbora PIK „Zemun”, u koji je država krajem prošle godine uvela privremene mere, Nebojša Avlijaš rekao je na konferenciji za novinare da je policija zloupotrebila svoj položaj... a da je sve počelo sukobom Agencije za privatizaciju i PIK „Zemun” oko privatizacije i sporom oko vlasništva nad zemljištem koje je koristio zemunski kombinat, što je i glavni uzrok trenutnog stanja u PIK-u... Avlijaš je kazao da je kombinat još 2003. godine postigao dogovor sa državom, odnosno sa Republičkim geodetskim zavodom (RGZ) i Ministarstvom poljoprivrede o strukturi zemljišta, da 80 odsto zemljišta bude društveno, a da ostatak bude u vlasništvu države... On misli da je mogućnost zarade na prenameni zemljišta, koje je trenutno uglavnom u kategoriji poljoprivrednog, u građevinsko razlog uvođenja privremenih mera (citati iz izveštaja agencije Beta).
U međuvremenu se na mesto direktora samoinicijativno „vratio" bivši direktor Dejan Kranjčević (jedan od uhapšenih pre neki dan) i za samo nekoliko dana uspeo da uništi deo dokumentacije.
Ako je zaista sve tako, kako je onda PIK „Zemun” (čiji je predsednik Upravnog odbora bio Avlijaš) mogao da otuđuje državnu i društvenu zemlju?
Stručnjaci koji se bave privatizacijom, trgovinom zemljištem i nekretninama uveravaju da ključnu odgovornost ima Zemljišnoknjižno odeljenje Četvrtog opštinskog suda koje nije smelo da uknjiži vlasnike zemljišnih parcela kao nove vlasnike bez saglasnosti Agencije za privatizaciju. Bilo bi veoma interesantno proveriti sve slučajeve uknjižavanja vlasnika na svakoj pojedinačnoj parceli i videti da li je za to dala saglasnost Agencija za privatizaciju ili je Odeljenje radilo bez te saglasnosti. Ono što se zna jeste podatak da je Četvrti opštinski sud nekoliko puta pismeno upozoren na tu obavezu.
Zbog takvog načina rada Suda, odnosno njegovog Zemljišnoknjižnog odeljenja, u slučaju PIK „Zemun” pojavio se institut „savesnog kupca”. Takav kupac ima ispravne papire i on je sada legalni vlasnik parcele zemlje koja je ranije pripadala zemunskom kombinatu a on je kupio „iz treće ruke". Takvi kupci uknjižavali su se u Četvrtom opštinskom sudu od 2000. do 2007. godine.
Čija je odgovornost, kog državnog organa i institucije, što je na desetine i stotine hektara zemlje koja je bila poverena PIK „Zemun” završilo u rukama „savesnih kupaca”? Ko je legalizovao prethodne nezakonite transakcije i omogućio „prvoj”, „drugoj” i „trećoj” ruci da zarade milione evra? Da li se može reći da pojedini nadležni državni organi, najmanje četiri godine (od uvođenja privremenih mera do danas) nisu radili valjano svoj posao?
Zašto se, na primer, Agencija za privatizaciju naknadno setila da posle sedam godina privatizacije (koja je započela 2002) u februaru 2009. ponovo oglasi privatizaciju PIK „Zemun”, da bi posle nekoliko dana zaključila da je ipak maj mesec ove godine pravo vreme za taj posao.
Kako to da se 2. juna Agencija za privatizaciju odlučuje da PIK „Zemun” uvede u restrukturisanje?Zašto nedelju dana kasnije Sud donosi odluku o stečaju nad tom firmom. Odluku koja nije zabeležena u osam godina privatizacije u Srbiji – da firma koja je u restrukturisanju ode u stečaj.
Državi ponovo preti opasnost da bude izigrana u slučaju PIK „Zemun”.
---------------------------------------------
Pokloni i spinovanje
Naprasne ponude pojedinih privrednika da državi poklone parcele zemlje koje su potrebne za izgradnju obilaznice autoputa u gradskim organima vlasti tumače se i kao svojevrsno spinovanje javnosti.
Mnogi od tih ljudi koji su se za male pare domogli astronomski vredne zemlje naslućuju da će nadležne državne institucije kad-tad „sravniti papire" i utvrditi da je jedan deo otuđen na nezakonit način. „Gde god se utvrdi da je zemlja nezakonito kupljena, ugovori će biti poništavani”, rečeno je „Politici" u nekoliko gradskih institucija.
----------------------------------------------
Faktor multiplikacije kapitala
Upitan da za „Politiku" izvede računicu koliko su se pojedini ljudi obogatili trgujući zemljom PIK „Zemun”, jedan od eksperata za nekretnine izveo je sledeću računicu:
– kad je fer cena – faktor multiplikacije je dva do tri puta (na uloženi evro zarada je tri evra)
– kad je špekulantska cena, kao što je slučaj sa zemljištem PIK „Zemun” – faktor multiplikacije je 30 puta (na uloženi evro zarada je trideset evra).
Miša Brkić
[objavljeno: 20/06/2009]
