Izvor: Politika, Fonet, 22.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država „pumpa” inflaciju
Prva tri meseca pokazaće da li Srbija odoleva recesiji ili će se suočiti sa ozbiljnim budžetskim i drugim izazovima, poručuje guverner NBS Radovan Jelašić
Ako država nastavi sa povećavanjem akciza i poskupljenjima proizvoda i usluga pod svojom kontrolom (gorivo, PTT usluge, lekovi, saobraćaj, cigarete, komunalije, gas"), lako se može dogoditi da već u prvom tromesečju „potroši” 7,2 procentna poena od zadatih 13, plus-minus dva poena, do kraja godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ako se u to uključi i najavljenih 20 do 22 odsto poskupljenja struje u aprilu, država će ispuniti svoju ovogodišnju kvotu. To je, po oceni Radovana Jelašića, guvernera Narodne banke Srbije, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, sasvim realna opasnost da ovogodišnju ukupnu stopu inflacije od osam procenata, plus-minus dva poena, „ispucamo” za trećinu godine.
„Pumpajući” inflaciju, ne bi li, između ostalog, što pre došla i do većih budžetskih prihoda, država opasno potkopava ionako klimave temelje ovogodišnje ekonomske politike u kojoj je jedan od ključnih stubova upravo jednocifrena inflacija. Prema rečima guvernera, NBS će učiniti sve što je u njenoj nadležnosti da rast cena zadrži u kakvim-takvim okvirima. Ali, ako država nastavi sa sadašnjim tempom poskupljenja, ishod već može da se predvidi.
Kraj prvog tromesečja, kako je upozorio Jelašić, biće pravi test i za ostale elemente ovogodišnje ekonomske politike. Pre svih – rasta bruto domaćeg proizvoda, kao i industrijske proizvodnje, uvoza, izvoza, kreditne aktivnosti banaka, a potom i budžetskih prihoda.
– Šta ako se dogodi da rast BDP-a bude ispod planiranih 3,5 procenata? To će se, bez sumnje, odraziti i na prihode državne kase. Pokrivanje eventualnog minusa u kasi moguće je samo na dva načina – rebalansom budžeta naviše ili kresanjem rashoda – tvrdi guverner, ali se pribojava prve, izglednije i opasnije mogućnosti.
Da li će do tog lošijeg scenarija i doći, umnogome zavisi od toga da li će Srbija uspeti da, po raznim osnovama, iz sveta privuče ove godine pet do šest milijardi evra, ne bi li izmirila deficit tekućeg računa plaćanja prema svetu.
– Ako tih para ne bude, stradaće devizne rezerve, a građani će to platiti višom inflacijom i obezvređivanjem dinara – bio je izričit guverner.
Srbija i u tom škripcu ima dva izbora. Da vlada, prema rečima guvernera Jelašića, odmah smanji i izmeni planirane izdatke ili da se dodatno zaduži. Sasvim je realan zajam MMF-a od 400 i kusur miliona evra. Dve trećine, ili 266 miliona evra, mogu se povući za samo 48 sati, ali, kako je Jelašić upozorio, to će biti više nego pouzdan znak da se krhka kula ekonomske politike za 2009. polako ruši.
Tim povodom, guverner je predočio procene Narodne banke po kojima je u četvrtom tromesečju 2008. došlo do osetnog pada BDP – sa 8,5 u prvom na svega dva procenta u poslednjem. Zbog toga će ukupna stopa bruto proizvoda u prošloj godini biti prihvatljivih 5,4 odsto, ali to, u novim okolnostima, ne znači da ćemo uspeti da je održimo na planiranih 3,5 procenata.
S. Kostić
-----------------------------------------------------------
Raste devizna štednja
Samo u proteklom delu januara, prema podacima NBS, devizna štednja u Srbiji porasla je 34 miliona evra. Od te sume, kako je ocenio guverner, mnogo je važnije da se promenio trend – štediše su se uverile da NBS i banke imaju dovoljno novca i da mogu da odgovore na svaki njihov zahtev. Devizne rezerve NBS trenutno iznose 8,1 milijardu evra i dovoljne su da pokriju šestomesečni uvoz. Guverner je obećao da će i ove godine voditi fleksibilnu politiku kursa i da neće sebi zadavati nekakve granice do kojih će braniti kurs dinara.
-----------------------------------------------------------
Manja referentna kamatna stopa
Monetarni odbor NBS, prema rečima guvernera, juče je smanjio referentnu kamatnu stopu sa 17,25 na 16,50 odsto. Da li je to početak novog trenda, umerenog popuštanja krute monetarne politike, videće se uskoro. Ali u ovom času je procenjeno da su usporenija kreditna aktivnost banaka, niži rast zarada, pad privredne aktivnosti, niže cene hrane i manja ukupna inflatorna očekivanja više nego dovoljni razlozi da se smanji osnovna bankarska stopa.
Da li će taj potez pratiti i poslovne banke, guverner Jelašić nije mogao da kaže, jer to zavisi od njihove poslovne politike i procene rizika ulaganja.
[objavljeno: 23/01/2009]
