Izvor: Politika, 23.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država proučava „Ušće”
Republičko javno pravobranilaštvo i Tužilaštvo kažu da je preuranjeno komentarisati slučaj „Ušće” i da će kada donesu odluke obavestiti javnost. – Razmišlja se o pokretanju postupka za naknadu štete za gradsko građevinsko zemljište
Pravobranilaštvo i Tužilaštvo Republike Srbije dobili su pravnu analizu kupoprodaje poslovne zgrade „Ušće”, ali svoje mišljenje o tom slučaju još nisu spremni da podele sa javnošću. I jedni i drugi kažu da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prerano za komentare i konkretne poteze, odnosno pokretanje istrage, budući da još nisu proučili dokaze.
Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva, kaže da će nakon obrade dokumentacije odlučiti šta će dalje preduzeti i o tome obavestiti javnost. O eventualnom pokretanju istrage nije hteo da govori.
U Republičkom javnom pravobranilaštvu, kome je takođe pre tri dana gradonačelnik Beograda Dragan Đilas poslao izveštaj o slučaju „Ušće”, juče nisu mogli da se izjasne da li će povući poteze da naknadno zaštite interese države.
Jer, Zakon o prometu nepokretnosti nedvosmisleno nalaže poništenje ugovora ukoliko postignuta cena nije srazmerna tržišnoj vrednosti nekretnine u vreme sklapanja ugovora. Očekuje se da Republičko javno pravobranilaštvo pokrene postupak za naknadu štete, ukoliko je prodajom zgrade za deset miliona maraka oštećena državna imovina.
Strahinja Sekulić, gradski javni pravobranilac, napominje da zakon dozvoljava retroaktivnu naplatu štete, samo ukoliko strana koja smatra da je oštećena bude uspešno dokazala svoja prava.
– Razmišljamo da pokrenemo postupak za naknadu štete za gradsko građevinsko zemljište. Tražimo zakonske mogućnosti da ostvarimo naša imovinska prava i čekamo odluku republičkih institucija – ističe Sekulić.
Pravna analiza gradskog javnog pravobranilaštva je ukazala na niz propusta prilikom prodaje zgrade „Ušće” – oglašavanje prodaje, izmena teksta ugovora u korist kupca i pogrešno označavanje parcela i objekata pri upisu prava korišćenja.
Iz dokumenta gradskog javnog pravobranilaštva proizilazi da je kupac urušene zgrade, manipulišući brojevima katastarskih parcela i statusom izgrađenih objekata, uspeo da se uknjiži na oko 5,6 hektara zemljišta, izbegavši tender za zakup, tako da bi i rad katastra nepokretnosti mogao da bude preispitan.
Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda, preduzeće konkretne mere utvrđivanja odgovornosti ukoliko, kaže, dobije nalog od republičkih organa.
– U medijima je u poslednje vreme bilo dosta kontradiktornosti povodom ovog slučaja. RGZ ima službu koja kontroliše uknjižbe po nalogu tužilaštva ili MUP-a – odgovara na pitanje da li je za Republički geodetski zavod znatiželja javnosti i postavljanje pravne analize gradskog pravobranilaštva na sajt Skupštine grada bio dovoljan povod da samoinicijativno preispita odluke svojih službi, ne čekajući nalog tužilaštva.
On kaže da ne može da tvrdi da li je uknjižba urađena po propisu, ali naglašava da treba imati u vidu da su u međuvremenu promenjeni mnogi propisi.
Ipak, kako investitor šoping mola, koji se nalazi na spornom zemljištu, akt o urbanističkim uslovima nije mogao da dobije bez rešenih imovinskih odnosa, odnosno saglasnosti vlasnika zemljišta, u ovom slučaju države, Republička direkcija za imovinu bi takođe imala šta da kaže na tu temu.
Srboljub Panić, zamenik direktora Direkcije za imovinu, juče nije mogao sa sigurnošću da potvrdi da li je ova institucija nadležna za brigu o državnoj imovini dala saglasnost za uknjižbu prava korišćenja zemljišta i vlasništva nad izgrađenim objektima „Juropijen konstrakšnu”, kupcu poslovne zgrade „Ušće”.
M. Avakumović - D. Mučibabić
[objavljeno: 23/05/2009]
