Izvor: Blic, 06.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država postala privatni posed
Država postala privatni posed
BEOGRAD Neistina je postala preovlađujući stil čak i u ekonomskim proračunima, a razlika između privatnih i javnih interesa se skoro izgubila. Pojedinci su se u velikoj meri identifikovali sa državom, a država sve više liči na privatni posed upozorio je Ljubomir Madžar na jučerašnjoj prezentaciji novog broja Biltena G17 govoreći o nepouzdanosti statističkih podataka o ekonomskoj situaciji u zemlji.
To falsifikovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stvarnosti, prema njegovoj oceni, donosi korist 'vlasnicima poseda', odnosno uskom krugu ljudu u čijoj režiji se odvijaju svi ekonomski tokovi.
Teško zemlji koja je došla u situaciju da tera svoje građane da rade i obrađuju svoju zemlju rekao je Madžar, osvrćući se na najnovije propise o dodatnom oporezivanju neobrađene zemlje, naglasivši da je 'zemljište i do sada bilo oporezovano, i ako taj porez nije naterao seljake da ga obrađuju i naprave prihod, onda to samo znači da će dodatno oporezivanje biti kazna, a ne podsticaj. Poljoprivrednici su se uvek rukovodili svojim interesima i nije moguće naterati ih da rade na račun svoje štete. Pokušaj države da to učini je još jedan znak velike nevolje u kojoj se našla naša privreda'.
Milan Kovačević je dodao da su novi propisi o poljoprivrednom zemljištu neustavni jer porezi treba da se određuju prema ekonomskoj znazi obveznika, a ne kao kaznena mera.
Privatizacija preduzeća u Srbiji, smatra Kovačević, odvija se prema planu koji najviše odgovara vlastima. Taj plan je da se privatizacija skoro i ne sprovodi, kako bi se što više očerupla društvena imovina i tako vremenom potpuno prešla u ruke određenih pojedinaca.
Građani nisu zainteresovani ni za besplatne akcije jer su svesni da one ništa ne vrede, a uz to imaju i strah da će po drugi put prodaja akcija biti poništena istakao je Kovačević, dodajući da su sadašnja zakonska rešenja loša, ali je i to bolje nego da nema nikakvih.
Politički poeni i predizborne igre odlučivaće o isplati stare devizne štednje. Država nema devize za izmirenje obaveza prema štedišama, a ne može ih zaraditi ni izvozom naše robe. Ove godine za tu namenu potrebno je 183 miliona maraka, ali ni tu neveliku sumu NJB i ovlašćeni banke nisu u mogućnosti da obezbede. Ostaje samo pitanje da li će neko sa svog računa ili na neki drugi način namiriti novac za isplatu, ocenio je Branko Radulović. M.V.
Ekonomski stručnjaci iz 'Grupe 17' upozoravaju:
Država postala privatni posed
