Izvor: B92, 27.Okt.2011, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država plaća u roku od 60 dana
Beograd -- Naručenu robu i usluge u roku od 60 kalendarskih dana moraće da plaćaju svi budžetski korisnici i fondovi socijalnog osiguranja na svim nivoima vlasti.
To će biti rezultat Vladine uredbe o ograničenju roka plaćanja, a odnosiće se i na javna preduzeća koja se vode kao indirektni korisnici državne kase.
Vlada, doduše, ostavlja prostor da se ovaj rok, ako je opravdano, može ugovorom produžiti do najviše 90 kalendarskih dana.
Nesavesne naručioce >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz javnog sektora čekaju posledice koje već predviđa Zakon o obligacionim odnosima. A to znači da će morati da plaćaju kamatu koja je jednaka referentnoj kamatnoj stopi Narodne banke Srbije, koja sada iznosi 10,75 odsto na godišnjem nivou, ali uvećanoj za deset procentnih poena. U ovom trenutku to znači kamata veća od 20 odsto na godišnjem nivou.
Na dnu smo sa Albanijom
Prosečan period naplate potraživanja u Nemačkoj je svega 18 dana, dok je Srbija, zajedno sa Albanijom, na dnu evropske lestvice sa 128 dana potrebnih za naplatu potraživanja. Prema zvaničnoj evropskoj statistici, naši susedi daleko bolje stoje od nas - u Rumuniji je prosečan rok naplate 30 dana, Hrvatskoj 34 dana, Mađarskoj 40 dana, Bugarskoj 44 dana, Makedoniji 76 dana, dok jedino Bosna i Hercegovina ima rok naplate duži od tri meseca - 104 dana, u proseku.
Druge sankcije se ne pominju. Naručilac posla, kako kaže Uredba, nije u obavezi da poštuje rokove plaćanja prema privatniku koji je u - stečaju.
Uvođenje reda u sektoru plaćanja važiće, kaže državni sekretar Ministarstva finansija Dušan Nikezić, samo za nove dugove, dok će akumulirani, stari dugovi biti vraćani u skladu sa mogućnostima svakog budžeta ponaosob.
Ministarstvo finansija će, kako piše u nacrtu Uredbe, u roku od mesec dana od njenog stupanja na snagu izaći sa pregledom neizmirenih obaveza iz prethodnog perioda, kao i načinom na koji će se one ispuniti.
"Iz budžeta Republike Srbije ćemo svakako u što kraćem roku vratiti stare dugove državnih institucija, koji prema procenama iznose oko 4,5 milijarde", objašnjava Nikezić, i dodaje da očekuje da se, na sličan način, u ovom slučaju ponesu i lokalne samouprave.
Uvid u sve obaveze javnog sektora imaće Ministarstvo finansija. U roku od 15 dana od stupanja na snagu Uredbe ono će propisati izgled tabele u koju će se upisivati sve novčane obaveze javnog prema privatnom sektoru. Pratiće izvršavanje rokova plaćanja i na svaka tri meseca o tome obaveštavati Vladu.
Država konačno platila struju i vodu
Rebalansom budžeta dobili smo 200 miliona dinara koji su nam nedostajali da do kraja godine pokrijemo račune za komunalije za sve državne organe, kaže direktor Uprave za zajedničke poslove republičkih organa Novica Antić.
Najviše novca potraživala je Elektrodistribucija (80 miliona), Beogradske elektrane (57 miliona), Vodovod i kanalizacija (26 miliona), Telekom (20 miliona), PTT (10,4 miliona) i Gradska čistoća (20 miliona).
Prema njegovim rečima, Uprava je u poslednje vreme kasnila po mesec dana sa uplatama za struju, energente, vodovod i kanalizaciju, gorivo i telefone, i to za zgrade Predsedništva, Vlade, ministarstava, Skupštine, Ustavnog suda.
"Usporeno smo plaćali račune, jer su i pare iz Trezora sporije stizale. Čekao se rebalans. Sada smo zadovoljni jer smo pokrili sve dugove i imamo dovoljno novca do sledeće budžetske godine. Više se neće ponoviti nemile scene od lane", kaže Antić.
Prošle jeseni, dug najvažnijih državnih institucija za utrošenu struju, vodu, grejanje, pa čak i za iznošenje smeća, narastao je na 210 miliona dinara. Gomilao se od septembra 2009, kada je, zbog smanjenog priliva u budžet, državi ponestalo novca da namiri čak i najosnovnije troškove.
Sa ovih 200 miliona iz rebalansa, Uprava je ove godine iz državne kase ukupno dobila 2,9 milijardi dinara.
