Izvor: Politika, 11.Apr.2010, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dr­ža­va, opet, pum­pa in­fla­ci­ju

U pr­va dva me­se­ca ove go­di­ne naj­ve­ći gas ce­na­ma da­la po­sku­plje­nja stru­je, go­ri­va i ko­mu­nal­nih uslu­ga, dok je hra­na po­jef­ti­ni­la

Da nije države i njenih korekcija cena proizvoda i usluga pod njenom kontrolom, inflacija bi u Srbiji u prva dva meseca ove godine bila ispod jednog procentnog poena. To bi, u poređenju sa ostalim elementima ovogodišnje ekonomske politike bio pun pogodak. Mesečna inflacija, merena rastom potrošačkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << cena, prema rezultatima istraživanja biltena Makroekonomske analize i trendovi, bila je u januaru 0,5, a u februaru još manja – 0,3 odsto.

Tolike mesečne stope daju međugodišnju inflaciju od dosta dobrih 4,8, odnosno 3,9 procenta. Narodna banka Srbije je planirala ovogodišnju inflaciju od šest odsto plus-minus dva odsto s tim da će radije, ako bude mogla, „gađati” donju granicu tog cilja. Dakle – četiri odsto. Sudeći po svemu onom što nam se dešavalo u prva dva meseca – ima izgleda da tu metu NBS i pogodi. Bez obzira na ostavku „starog” i izbor novog guvernera. Bar taj cilj ne bi smeo biti sporan ni za koga, a još manje za usvojenu monetarno politiku kojoj je MMF sasvim dovoljan i jak – žirant.

Ovako dobro promešane karte može da poremeti država. Ne samo zbog visoke javne potrošnje i sve izrazitijeg deficitarnog finansiranja, već usled onoga što radi s cenama i proizvodima pod svojom „kontrolom”. I prošle, ali i ove godine država, odnosno vlada, ne ide naruku guverneru i njegovom obećanju.

Prema računicama MAT-a regulisane, dakle, cene na koje samo država utiče porasle su u januaru 1,7, a u februaru 0,6 u odnosu na prethodni mesec. Prema istim mesecima prethodne godine, njihov rast bio je čak 11 odnosno 8,3 odsto. Dotle su tržišne cene, one na koje država direktno nema uticaja, gotovo puzale, krećući se od nule do 0,2 odsto mesečno ili godišnje od 2,7 do 2,3 odsto.

To je i za evropske prilike inflacija za respekt. Ali, u januaru i u februaru za inflaciju je, posebno na mesečnom nivou, bio značajniji rast regulisanih nego tržišnih cena. Ponderisani rast regulisanih cena činio je 92,7 mesečne inflacije u januaru, a 58,8 procenata u februaru. Drugim rečima, da država nije povećavala cene goriva, struje, komunalnih i drugih usluga, akcize na alkohol, duvan i derivate nafte… inflacija bi gotovo mirovala.

Što cene pod državnom kapom nisu „naduvale” inflaciju u većem obimu početkom ove godine možemo da zahvalimo, uglavnom, osetnim pojeftinjenjima hrane. Taj izdatak je preovlađujuća komponenta inflacije jer na hranu otpada nešto više od jedne trećine potrošnje domaćinstava.

Sudeći po promenama cena na malo u martu, kažu u MAT-u, rast tržišnih cena nije bitno uticao na inflaciju, ali su baš prošlog meseca znatno poskupele sledeće kategorije robe i usluga čije su cene u režimu regulacije: električna energija, naftni derivati, komunalne usluge i usluge društvene zaštite mladih.

Od početka ove godine gorivo je poskupelo čak sedam puta. Benzini i dizel gorivo su najskuplji u ovom delu Evrope. Na stranu kvalitet. Većina stručnjaka tvrdi da je problem u rđavo postavljenim proporcijama uredbe po kojoj se određuju cene goriva, ali, i bez ulaženja u taj detalj, pitanje je dana kada će cene goriva potpaliti fitilj cena robe i usluga koji se na njih „naslanjaju”. Za sada, tvrde ekonomisti, taj „kvasac” miruje. Pitanje je dokle.

Slobodan Kostić

-----------------------------------

Plate

Prosečna mesečna neto zarada isplaćena u februaru 2010. godine u Srbiji bila je nevelikih 32.336 dinara i u odnosu na platu u januaru nominalno je povećana za iznenađujućih osam, a realno za čak 7,8 odsto. Dotle su troškovi života povećani 0,2 procenta. U privredi su plate bile 30.021 dinar, a u odnosu na prethodni mesec nominalno su porasle 2,5, a realno 2,3. Plate su, sudeći po ovim podacima, sasvim nedužne za rast inflacije.

Zanimljiv je, međutim, detalj da su februarske plate u svim oblicima svojine povećane i pored slabih privrednih rezultata. Zarade u su najviše porasle u društvenoj svojini – čak 17, 6 odsto nominalno, ali zbog pada broja zaposlenih od 6,8 procenata i inflacije realno su porasle 10,1 odsto. U državnoj svojini realno su poskočile 10,4, u privatnoj sedam, a u mešovitoj registrovan je realni rast od svega 0,7 odsto.

[objavljeno: 12/04/2010]

Nastavak na Politika...

Capital.ba: Država ponovo gura inflaciju