Izvor: B92, 05.Jul.2010, 04:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država "odbija" strane investitore
Beograd -- Za proteklu deceniju, priliv stranih direktnih investicija u Srbiju iznosio je 12,57 milijardi dolara.
Uprkos krizi, i ove godine one pristižu, ali da bi ih bilo više, kao i da postojeći ulagači mogu još bolje da posluju, potrebno je razvijati infrastrukturu, smanjiti birokratiju i administrativnu procedure, ali i ukinuti neke poreze, ukazuju predstavnici stranih kompanija.
Goran Pitić, potpredsednik Saveta stranih investitora kaže da je trenutno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << primetan fokus ka pojedinačnim investitorima, ali bi on morao da bude primenjiv za sve. "Kratkoročno, takav pristup ima pozitivne efekte, ali ne i dugoročno. Umesto da se stvara poslovna klima koja bi bila podsticajna za sve ulagače, na dobitku je manjina", ističe Pitić.
Strane direktne investicije
2000. godina - 11,3 mil. USD
2001. godina - 35,4 mil. USD
2002. godina - 326,4 mil. USD
2003. godina - 1.071,4 mil. USD
2004. godina - 965,7 mil. USD
2005. godina - 1.550,4 mil. USD
2006. godina - 4.387,4 mil. USD
2007. godina - 2.195,3 mil. USD
2008. godina - 2.487 mil. USD
2009. godina - 1,864,7 mil. USD
Izvor: Narodna banka Srbije
Nekoliko segmenta naš sagovornik je definisao kao prioritetne. Prvi je infrastrukura – saobraćajna, zatim sektor energetike i telekomunikacija. "Zakasnilo se sa privatizacijom Jata, stanje u Železnicama Srbije je opšte poznato, a ne ubiramo ni prihode od koncesije. I u energetici se zakasnilo sa tenderima. Čini se da ni priča oko Telekoma nije vođena na optimalan način", kaže Pitić.
Drugi problem je administracija i birokratske procedure, koje su često nejasne i gde je izražen problem korupcije. "Nerazumljivi su i određeni zahtevi za poreskim naknadama, pa pojedina ministarstva ubiraju deo tih prihoda. a to je konkretno porez na šume, vode, mobilne telefone"", ističe Pitić.
Sa ovim stavom slaže se i Tanasis Kacirumpas, predsednik UO kompanije "Vip mobajl”. Kako naglašava, Srbija je sputana sporim i velikim administriranjem i nepotrebnim procedurama koje oduzimaju puno vremena.
"Na primer, mobilni telefoni koji već poseduju ateste iz EU moraju da dobiju dodatne potvrde srpskih institucija, što značajno usporava uvođenje najnovijih modela na tržište i povećava trošak koji ide na teret kupca", kaže on.
Kacirumpas Ističe i „jednu nesrećnu kriznu meru - porez od 10 odsto na upotrebu mobilnog telefona, koji je došao nenajavljen pre više od godinu dana i još je na snazi”.
Tu je i faktor krize, potvrđuje Aleksandar Radosavljević, generalni direktor Karlsberga. "Dobro je što smo godinama unazad zemlja koja harmonizuje propise sa EU. Dosta toga se uradilo da bi i strane i domaće kompanije danas bile izjednačene", ukazuje Radosavljević.
Pet najvećih investitora u Srbiji Kompanija Delatnost Iznos
1. Telenor telekomunikacije 1.602
2. Gaspromnjeft energetika 947
3. Fiat Grupa automobilska 700
4. Filip Moris duvanska 630
5. Mobilkom telekomunikacije 570
*Izvor: SIEPA, za period 2001.-2009.
Napomena: Realizovane i planirane investicije
