Izvor: Blic, Tanjug, 30.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država oborila kamate za spas privrede
Vlada Srbije usvojila je juče dugo pripremani paket mera za održanje rasta proizvodnje i izvoza, sprečavanje masovnih otkaza i jačanje kupovne moći stanovništva radi ublažavanja štete od globalne ekonomske krize. Izvršna vlast očekuje da će zbog obaranja enormnih kamatnih stopa subvencijom, bankarski sektor - počev od sredine februara - plasirati 122 milijarde dinara kroz investicione, kredite za likvidnost i potrošačke kredite za građane.
Mere su na pres >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << konferenciji predstavili premijer Mirko Cvetković i ministri finansija Diana Dragutinović i ekonomije Mlađan Dinkić. Premijer je naveo da će Vlada ovaj paket dopunjavati u hodu i najavio da bi već na sledećoj sednici mogao da bude usvojen program subvencionisanja kupovine malih stanova u novogradnji radi pomoći građevinarstvu. Ministarka Dragutinović kazala je da su sva sredstva koja su potrebna za juče usvojeni program mera predviđena ovogodišnjim budžetom i da će odluka o njegovom rebalansu biti doneta sredinom marta.
Cvetković i Dinkić apostrofirali su da država ne daje budžetska sredstva za kreditiranje privrede i stanovništva, već samo subvencioniše bankama kamate, dok banke plasiraju svoj novac i snose rizik od neuredne otplate kredita.
U vladinom programu su četiri mere: subvencionisanje kamatne stope na kredite za likvidnost, sufinansiranje kredita za investicije uz garanciju Garancijskog fonda, direktno subvencionisanje kamatne stope na potrošačke kredite za kupovinu određenih trajnih potrošnih dobara i krediti iz međunarodnih izvora.
Kad je reč o državnoj intervenciji radi smanjenja kamatne stope kod kredita za likvidnost, Ministarstvo ekonomije izdvojiće dve milijarde dinara za subvencionisanje 40 milijardi dinara kredita, s tim što će polovinu dobiti izvoznici. Opšti uslovi za ove kredite su kamatna stopa od maksimum 5,5 odsto na godišnjem nivou (Dinkić kaže da banke koje dobiju subvenciju mogu da idu i na nižu kamatnu stopu), rok otplate je godinu dana, maksimalni iznos kredita odrediće banke u zavisnosti od veličine preduzeća, a ko uzme ovakav kredit, mora da održi nivo zaposlenosti iz decembra 2008. godine.
Fond za razvoj obezbediće 30 procenata kredita, a poslovne banke preostalih 70 odsto (s tim što 75 odsto plasmana banke garantuje Garancijski fond), za davanje investicionih kredita s kamatom od najviše oko šest odsto na godišnjem nivou i rokom otplate od tri do pet godina, uz grejs period od šest meseci do godinu dana. Za ove kredite planira se 17 milijardi dinara.
Država izdvaja milijardu dinara za subvencionisanje 20 milijardi dinara koliko će građanima biti na raspolaganju za kupovinu tajnih potrošnih dobara srpskih proizvođača, kroz potrošačke kredite ili na lizing. Tako će moći da se kupe automobili, poljomehanizacija, nameštaj i podne obloge, kao i bela tehnika, a Vlada će naknadno proceniti da li postoji potreba da širi ovu listu.
Građanima će ova sredstva biti dostupna po maksimalnoj kamati od šest odsto, izuzev što će kupci kragujevačkog „punta” plaćati interes od 4,5 procenata na godišnjem nivou (rate će biti od 90 evra za osnovni model, do 130 evra za najopremljeniji). Rok otplate kredita za automobile je između pet i sedam godina, za ostale proizvode najviše pet godina. Po Dinkićevoj izjavi, ova mera odnosi se na oko 2.500 preduzeća i preduzetnika.
Ekonomisti skeptični
Miroslav Zdravković, saradnik na Ekonomskom institutu u Beogradu
- Odlično je da je uopšte krenulo da se radi protiv posledica ekonomske krize. Kriza tek dolazi veoma snažno u Srbiju, zato što je u poslednjem tromesečju 2008. godine svetska trgovina čak upola manja, a zabeležen je pad industrijske proizvodnje od preko 20 odsto. To se kod nas nije još osetilo zato što je zahvaljujući smanjenju deviznih rezervi finansirana relativno visoka vrednost uvoza. Međutim, metod za borbu protiv posledica globalne krize trebalo bi da bude privlačenje novih kredita u Srbiju, da bi se pomoglo preduzećima. Država daje osam milijardi dinara, a očekuje da banke izađu sa 100 milijardi dinara, što neću da kritikujem, jer će biti dobro ako su banke za to spremne. Kako su svetski faktori veoma nepovoljni, Vlada bi morala da ide ili na desetostruku kvotu kod MMF pa da budemo sigurni da smo ovu godinu preživeli, ili da nađe druge kreditne izvore poput Pariskog kluba, EU, međudržavnih sporazuma, da bi branila naš finansijski sistem.
Dragan Santovac,zamenik predsednika Izvršnog odbora „Komercijalne banke”
- Uključivanje „Komercijalne banke” u realizaciju mera države za ublažavanje efekata svetske finansijske krize na srpsku privredu biće jedan od prioriteta u narednom periodu. Subvencionisanje kamata stanovništvu i odobravanje kredita sa prihvatljivim rokovima otplate će generisati dodatnu tražnju za domaćim proizvodima. Pozitivna je činjenica da će se korisnici kredita iz kreditnih linija obavezivati da neće smanjivati broj zaposlenih, a što uliva neophodnu sigurnost zaposlenima u kreditiranim preduzećima. U slučaju da korisnici kredita budu prekršili odredbe, banke bi izvršile preračun kamate, a onda bi ona bila po punim tržišnim uslovima.
D. N.
Privrednici prave kalkulaciju
Zoran Drakulić, vlasnik „Ist pointa”
- Prema sadašnjem stanju likvidnosti privrede Srbije i kad se ima u vidu da su procene razvoja krize na globalnom nivou zaista veoma loše, mislim da ova svota s kojom računa Vlada neće biti dovoljna. Inače, mi ćemo da konkurišemo za kredite sa subvencionisanom kamatom. Upravo pravimo kalkulacije koliko će novca trebati za koju fabriku, jer ćemo se prijaviti i za Valjaonicu bakra u Sevojnu i za „Novokabl”, s obzirom na to da kao izvozne firme imaju pravo na te kredite. Koristićemo i kratkoročne i onaj deo kreditnog potencijala koji ide preko Fonda za razvoj na tri do pet godina, da zaokružimo naše investicije.
Jelena Radosavljević, menadžer za odnose s javnošću „La Beliera”
- Biće nam od pomoći krediti sa subvencionisanim kamatama i za održavanje likvidnosti, ali i da realizujemo naš plan proširenja proizvodnje. Nadamo se da ćemo moći da uzmemo ove kredite, sada čekamo da vidimo kriterijume koje će banke propisati, da vidimo koliko možemo dobiti i tada ćemo doneti verovatno pozitivnu odluku. Svaki deo koji se proizvede u našoj livnici ide na evropsko tržište na kome su naši klijenti „Pežo”, „Reno” i „Sitroen”, a brigu o plasmanu vodi sedište kompanije.
