Izvor: B92, 29.Sep.2011, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država nema para za antikrizne mere
Beograd -- Za razliku od 2009. kada je Vlada donela paket mera da bi se ublažili efekti krize, ove godine takvi potezi nisu planirani jer novca za tu namenu trenutno nema.
Jedino što je moguće, a što bi pomoglo i privredi jeste da Narodna banka smanji stopu obavezne reserve bankama, a time bi se oslobodio dodatni novac za kreditiranje preduzeća koja imaju izvozno orijentisane projekte, tvrdi Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
Sudeći po izjavama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << guvernera, Dejana Šoškića, tako nešto teško da se može očekivati.
Drugi potez koji ministar najavljuje je da se državi ograniči rok plaćanja prilikom izmirivanja svojih novih obaveza preduzećima na 60 dana.
Predviđeno je zaračunavanje zatezne kamate u slučaju da država prekorači rok za izmirenje obaveza. Za dve nedelje ova mera trebalo bi da se nađe na dnevnom redu sednice Vlade. Ipak privredu, posrnulu i još neoporavljenu od udara prve finansijske krize, teško da ova mera može da ojača.
Danas bi trebalo da budu poznati tehnički detalji prodaje milijardu dolara evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu, a očekuje se i da danas novac bude uplaćen na račun. Deo od milijarde dolara od prodaje evroobveznica biće iskorišćen za postepeno pokrivanje likvidnosti budžeta, pre svega za refinansiranje ranijih kratkoročnih dugova kao što su kratkoročne državne obveznice.
Miroslav Miletić, generalni director Bambi Banata kaže da danas imamo apsurdnu situaciju, velike obavezne rezerve banaka, koje obezbeđuju jednu vrstu veštačke sigurnosti bankarskog sistema.
On ističe da bi moralo više da se povede računa o mehanizmu regulisanja deviznog kursa koji bi, kako sugeriše, trebalo da bude kombinacija realnog i predvidivog kursa.
U borbi protiv prvog talasa krize država je za privredu i građane izdvojila oko 1,1 milijardu evra, što se pokazalo kao dobro rešenje. Međutim, danas novac iz budžeta za tu namenu je potrošen, pa se o istim ili sličnim merama, kaže Ćirić ni ne razmišlja.
Jedini predlog je da Narodna banka smanji stopu obavezne rezerve bankama, i na taj način da ih motiviše da odobravaju više kredita privredi po nižim kamatnim stopama.
Pitanje je, ukazuje Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adria banke, koliko bi i da li bi novac od smanjenja obaveznih rezervi bankama bio usmeren na privredu. Moralo bi, ističe, da se uspostavi specifičan mehanizam sa jasno definisanim pravilima kome se plasira novac, za koje izvozne poslove.
"Potrebno je osnažiti i na neki način promeniti strukturu čitavog niza institucija koje se bave finansiranjem, odnosno pružanjem garancijskih usluga izvoznicima, kaže Čupić.
