Izvor: Politika, Tanjug, 02.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država neće dozvoliti dupliranje cena
Spekuliše da je „Gaspromnjeft”zatražio da rafinerijska cena prerade bude 66 dolara po toni.– Ukoliko i dođe do povećanja cena uslužne prerade ona može biti veća za dolar do dva
Većinski vlasnik NIS-a ruski Gaspromnjeft„” ozbiljno razmišlja da Ministarstvu energetike podnese zahtev za korekcijom cene rafinerijske prerade i to sa 33 na 66 dolara po toni kako bi pokrio troškove koje ima prilikom uslužne prerade nafte za treća lica. Kao glavni razlog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dupliranja cena uslužne prerade ruski „Gaspromnjeft” bi mogao navesti gubitke koje je NIS imao lane, a koji se procenjuju na oko tri milijarde dinara, saznaje Politika„” iz izvora bliskih NIS-u.
Povećanjem cene rafinerijske prerade sa 33 na 66 dolara po toni Gaspromnjeft„” bi uspeo da ispegla gubitke, isplati zarade uvećane za 15 odsto i ostatak uloži u nove investicije.
Iako, kako je „Politici” potvrđeno, u Ministarstvo energetike ovakav zahtev ruske strane nije stigao, saznaje se da ukoliko korekcija cene i bude, da će ona biti minimalna, a kolika tačno – pokazaće računica, kao i da o dupliranju cena nema ni govora, jer bi se to u velikoj meri odrazilo na projektovanu godišnju inflaciju.
NIS je zajedno s privatnim prometnicima i pre nego što je Gaspromnjeft„” postao većinski vlasnik podneo zahtev Ministarstvu energetike za izmenu Uredbe o cenama derivata i to u delu koji se tiče uslužne prerade. Umesto dosadašnjih 33 dolara po toni, NIS bi ove svoje usluge ubuduće naplaćivao 35 dolara.
Ministarstvo energetike, međutim, nije još uvek dalo zeleno svetlo ni za ovo povećanje cene jer se još uvek izvode kalkulacije. Ukoliko bi ministarstvo dozvolilo ovo povećanje cena, gorivo bi na pumpama automatski poskupelo za oko dva dinara po litru.
Privatnici, vlasnici pumpi u Srbiji, kažu da su i do sada uslužnu preradu plaćali 33 dolara iako u Uredbi stoji zvanična cena od 29 dolara po toni. Po tom osnovu privatnici na svakoj toni imaju gubitak od oko četiri dolara što u ukupnom zbiru nije malo, kaže Boban Atanacković, predsednik UO Nafte ad i dodaje da im te troškove niko nije do sada pokrivao.
Ministarstvo energetike usred ekonomske krize ne može dozvoliti veliki rast cene derivata u maloprodaji, tim pre što se ne zna ni kako će se ubuduće kretati cena sirove nafte na svetskoj berzi od koje zavisi i cena goriva na pumpama u Srbiji. Državi koja bi rešila da izađe u susret Gaspromnjeftu„” i duplira cenu prerade više bi se isplatilo da ukine Uredbu o zabrani uvoza derivata i otvori tržište.
J. Petrović
[objavljeno: 03/03/2009]
