Izvor: B92, 16.Nov.2011, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država ne prestaje da se zadužuje
Beograd -- Ukupan spoljni dug Srbije u septembru je bio 23,9 milijarde evra, dok je još u januaru on iznosio 23 milijarde, i to uglavnom zbog većeg zaduživanja države.
Dok se privatni dug inostranstvu u tom periodu čak i smanjio nekoliko stotina miliona evra, država je nastavila da se zadužuje pa su njene spoljne obaveze u tom periodu nastavile da rastu.
Tako je dugoročni dug javnog sektora od početka godine narastao gotovo milijardu i po evra, s devet na 10,4 milijardi, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koliko je iznosio u septembru.
S druge strane, dugoročni dug privatnog sektora donekle je smanjen, za 160 miliona evra, i sada iznosi 12,6 milijardi. Smanjene su i kratkoročne obaveze banaka i preduzeća, i to za oko 380 miliona evra.
U javni dug ulaze zaduženja NBS-a, Vlade, Vladinih fondova i agencija te lokalnih samouprava. Pod privatnim dugom se smatraju krediti koje su preduzeća direktno uzela u inostranstvu, kao i novac koje su banke donele i plasirale ga privredi i stanovništvu.
Ovakav razvoj događaja ne može biti dobar za srpsku ekonomiju iz više razloga. Činjenica da država troši dok građani i privreda štede znači da se javni sektor, za razliku od preduzeća i stanovništva, nije prilagodio krizi i posustaloj privrednoj aktivnosti, odnosno da je nastavio da troši maltene kao da se u poslednje tri godine ništa nije dogodilo i da ekonomija i dalje raste prilično visokim tempom kao što je to bilo sredinom prethodne decenije.
S druge strane, očigledno je da preduzeća više nemaju snage da se zadužuju i da jedva vraćaju i aktuelne kredite, što znači da ne planiraju nove investicije bez kojih, svakako, nema ni govora o dinamičnijem razvoju privrede i većem zapošljavanju. Pri tom je i stanovništvo odlučilo da se ne zadužuje, a manja privatna potrošnja svakako nije pokazatelj koji će doneti privredni rast.
Tu neprilagodljivost države na kraju će ipak platiti oni koji su se u krizi odlučili na štednju – privreda i građani – pošto će javni spoljni dug biti vraćen iz poreza.
Ukupan javni dug Srbije – i spoljni i unutrašnji – već je dostigao granicu od 45 odsto učešća u bruto domaćem proizvodu, što je zakonski postavljen limit iznad kojeg država više ne sme da se zadužuje. To se desilo samo godinu otkako je Skupština Srbije izglasala ovakvo zakonsko rešenje kako se ne bismo prekomerno zaduživali ne vodeći računa o ekonomskoj stabilnosti i budućim generacijama koje te dugove treba da vraćaju. Javni dug Srbije pre samo tri godine učestvovao je u BDP-u s tek 26 procenata, ali se država od 2008. naovamo, pokušavajući da prebrodi krizu bez nužnih oštrih rezova u javnoj potrošnji, zadužila čak šest milijardi evra.
