Izvor: B92, 06.Mar.2011, 03:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država ne plaća, a "proganja" druge

Beograd -- Čačanin Dragan Sretenović, koji je ostao bez čitavog stana zbog duga od 127.000 dinara, u pravednost i milosrđe države više ne veruje.

Drakonske kazne uplašili su se njegovi sugrađani koji umalo da ne ostanu bez domova zbog dugogodišnjeg ignorisanja računa za grejenja, pa su za samo tri dana uplatili 3,5 miliona dinara.

Junačko srce trebaće i "švercerima" u beogradskom javnom prevozu, jer ako završe sa prekšajnom prijavom, vožnja ih može >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koštati i 25.000 dinara.

Ređanjem sličnih primera moglo bi se zaključiti da je Srbija rešila da se ozbiljno razračuna sa neplatišama, ali problem je jedan - sama država prednjači u toj kategoriji. Većeg neurednog platiše nema.

DUG PRIVREDI 34,5 MLRD. DINARA

Poslednji podaci Unije poslodavaca pokazuju da lokalne samouprave i njihova komunalna preduzeća privredi duguju 34,5 milijardi dinara. "Republička preduzeća su tokom prošle godine smanjila dugovanja. Nemamo precizne podatke, ali je dovoljan pokazatelj prosečan period naplate u građevinarstvu. Naplata se čeka 186 dana, a država je naručilac u dve trećine poslova", kaže Dragoljub Rajić.

Prošlogodišnji rebalans budžeta otkrio je da je potrebno čak tri milijarde dinara za plaćanje starih dugova koje su napravile republičke institucije. Godinama nisu plaćali struju, vodu, grejanje, pa ni korišćenje gradskog građevinskog zemljišta.

"Država bi morala prva da plati sve svoje obaveze. Ja sam za stroge kazne za one koji ne poštuju ugovorene obaveze, ali mislim da država mora da prednjači. Inače, bez grubljih mera nema tržišne politike, u izvršenju obaveza ne smete se rukovoditi humanitarnim principom", smatra ekonomista Danijel Cvjetičanin.

Kada se na jednu stranu saberu svi računi (a oni za Infostan, telefone, struju, kablovsku i javnu televiziju i dve markice za prevoz u Beogradu odnesu i 17.000 dinara mesečno), od plate, one u nivou republičkog proseka, ostane svega polovina.

Taman da se uz još jednu takvu prosečnu zaradu zakrpi, takođe prosečna, potrošačka korpa. Oni koji zarađuju manje, ili u porodici nemaju dve zarade, jasno je da mogu da dođu u problem sa plaćanjem računa.

Ekonomisti Goranu Nikoliću se, međutim, čini da je Srbija prilično tolerantna u naplati potraživanja. "Ovo je prvi slučaj da je nekome oduzet stan. Država toleriše neplaćanje poreza, računa. Zahvaljujući toj popustljivosti mi smo pregurali krizu", kaže Nikolić.

Ovu „popustljivost" u plaćanju poreza, doprinosa i ostalih taksa poslodavci, kažu, nisu osetili na svojoj koži. U njihovom slučaju, neravnopravnost države je očigledna.

"Dovoljno je reći da poreska uprava za svaki dan dugovanja obračunava kamatu od 0,2 odsto, a država kasni sa plaćanjem privatnim firmama. Kada 2.000 državnih firmi ne plaća doprinose radnicima, to se nadoknadi iz budžeta, a kada privatnik to ne uredi, zatvori mu se firma", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.