Izvor: Politika, 29.Apr.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država ne odustaje od poreske decentralizacije
U Ministarstvu finansija smatraju da je preuranjeno za negativne ocene o kretanju deficita u odnosu na plan
Ministarstvo finansija i privrede ne slaže se sa predlogom Svetske banke i Fiskalnog saveta da se manjak od 25 milijardi dinara u budžetu nadoknadi tako što bi se lagano odustalo od fiskalne decentralizacije. Drugim rečima, Ministarstvu se sugeriše da od lokalnih samouprava uzme višak para time što bi se prepolovio prihod od poreza na plate sa 80 na 40 odsto i time >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ga vrati na nivo pre početka decentralizacije javnih finansija.
Nadležni u Ministarstvu smatraju da je svako zaključivanje o visini deficita u odnosu na plan preuranjeno, ne odgovarajući direktno na pitanje da li bi za njih bio prihvatljiv predlog da se sve vrati na staro.
– Na osnovu kretanja u prvom kvartalu ne može se pouzdano reći da li će i koliko deficit odstupati od planiranog. Između ostalog i zbog toga što su u ovoj godini rokovi plaćanja i povraćaja PDV-a, kao prihodno najznačajnijeg poreza, bitno promenjeni u odnosu na prethodnu godinu. Stoga mesečno kretanje prihoda prošle i ove godine nije uporedivo – navedeno je u pisanom odgovoru Ministarstva finansija i privrede.
Osnovni cilj usklađivanja prihodne i rashodne strane javnih finansija Srbije u ovom momentu jeste obezbeđivanje pretpostavki da se učešće javnog duga u društvenom proizvodu u srednjem roku svede na nivo koji je utvrđen fiskalnim pravilima. Preraspodela prihoda između centralnog i lokalnih budžeta, bez obzira da li je reč o raspodeli poreza ili izmeni obima transfera, kako navode, sama po sebi nema uticaj na konsolidovani deficit. Povećanje prihoda jednog nivoa vlasti praćeno je smanjenjem prihoda drugog, konsolidovani deficit ostavlja neizmenjenim, ukoliko nije praćeno odgovarajućim merama na rashodnoj strani i to na svim nivoima vlasti.
– Odnosi između centralnog i lokalnih nivoa vlasti, pitanje stepena opšte, kao i fiskalne decentralizacije jedne države, znatno je složenije od preraspodele jednog poreskog oblika, u ovom slučaju poreza na zarade. Kad je reč o ovom porezu, imajući u vidu da se raspodeljuje prema mestu prebivališta zaposlenog, što znači da je srazmeran i obimu javnih usluga koje lokalna samouprava treba da pruži građanima, koji žive na njenoj teritoriji, može se reći da njegova sadašnja raspodela između centralnog i lokalnih budžeta odgovara postojećem stepenu fiskalne decentralizacije u Srbiji – kažu u Ministarstvu finansija.
Sumnju Fiskalnog saveta da postoji opasnost da se lokalne samouprave trajno adaptiraju na viši nivo raspoloživih prihoda neproduktivnim povećanjem tekućih rashoda, to jest subvencija, plata, plaćanja robe i usluga objašnjavaju podsećanjem na činjenicu da je rast javne potrošnje u 2012., bio karakteristika kako za lokalni, tako i za centralni nivo vlasti. Pre svega kao rezultat „predizbornog” mekog budžetskog ograničenja, koje je i bilo najvažniji uzrok za rast deficita cele države.
– Ključna pretpostavka za svođenje razmera javnog duga u prihvatljive okvire, stoga je uspostavljanje čvrstog budžetskog ograničenja na svim nivoima vlasti. Kad je reč o lokalnim samoupravama, izmenama Zakona o budžetskom sistemu iz oktobra prošle godine, ustanovljena je njihova obaveza da se pridržavaju smernica koje dobiju za izradu budžeta pri čemu je kao sankcija za nepridržavanje predviđena obustava isplate transfera. U izradi budžeta za 2013. pripremljene su smernice koje sadrže jasno ograničenje za kretanje mase zarada i iznosa subvencija koje može biti planirano u budžetu – naglašavaju u Ministarstvu finansija.
-----------------------------------------------------------
Šira osnovica oporezivanja
Jedino u čemu se slažu sa Fiskalnim savetom i Svetskom bankom jeste da fiskalni kapacitet poreza na imovinu nije dovoljno iskorišćen. Ministarstvo je pripremilo izmene Zakona o porezu na imovinu koje bi tokom ovog meseca trebalo da se nađu pred ministrima u vladi.
U tim izmenama nalazi se ono što predlažu ove dve institucije: proširenje osnovice poreza na imovinu, izmena načina njenog utvrđivanja za preduzeća, načina utvrđivanja same poreske obaveze i preciziranjem pojedinih oslobađanja, čime se fiskalni kapacitet ovog poreza bitno povećava.
Marijana Avakumović
objavljeno: 29.04.2013.
.jpg)
