Izvor: B92, 02.Apr.2012, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država ne da Komercijalnu strancima
Beograd -- Komercijalna banka će na vanrednoj sednici skupštine u sredu doneti odluku o dokapitalizaciji putem emisije akcija za unapred poznatog kupca, piše Blic.
Takva odluka doneta je da bi država, kao najveći pojedinačni akcionar, mogla da otkupi akcije za 11 milijardi dinara (100 miliona evra) i time ove godine zadrži vlasništvo u najvećoj domaćoj banci.
"Odluka o emisiji akcija 4. aprila praktično znači da će Komercijalna banka ostati u domaćem vlasništvu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iako je postojala opasnost da zbog manjka para u budžetu država prepusti banku strancima. Tako bi drugi po veličini akcionar, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) koja trenutno ima 25 odsto udela, postala većinski vlasnik", kaže sagovornik Blica iz vrha Vlade.
U rukama stranaca
Evropska banka za obnovu i razvoj postala je manjinski akcionar Komercijalne banke 2006, kada je sa državom potpisala ugovor o dokapitalizaciji 25 odsto kapitala ove srpske banke. Nova dokapitalizacija ugovorena je krajem 2009, kada su EBRD, IFC, nemački DEG i međunarodni Svedfond uložili 120 miliona evra, a država zadržala pravo da do kraja 2012. prati ovo ulaganje i ostane većinski vlasnik. Ako država ne bi dokapitalizovala Komercijalnu banku, 1. januara 2013, po ugovoru, udeo Republike Srbije smanjio bi se na račun povećanja udela ovih finansijskih institucija.
Oko vlasništva u drugoj po veličini banci na tržištu su se lomila koplja i tokom razgovora sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda u februaru.
Vlada je budžetom za ovu godinu predvidela 11 milijardi dinara za dokapitalizaciju Komercijalne banke, ali je vašingtonska institucija zbog budžetskog deficita i mogućnosti da probijemo planirani nivo javnog duga, savetovala partnere u Nemanjinoj 11 da smanje investicije, a jedna od njih je bila i kapitalna injekcija za Komercijalnu banku.
MMF, međutim, nije naglasio da to mora biti odustajanje od najveće domaće banke. Takvim potezom država bi sebi pucala u nogu i prepustila bez dinara strancima upravljanje nad bankom koja je prošle godine imala profit od četiri milijarde dinara.
"Ovako, država zadržava udeo od 42,6 odsto i jednog dana može da dobije daleko bolju cenu kada odluči da proda Komercijalnu banku jer će kupac morati da plati mnogo više za preuzimanje vlasništva i upravljačkih funkcija", kaže sagovornik.
Dobro upućeni uvereni su da će odluka o prodaji Komercijalne banke sačekati novu vladu. Država se prema ugovoru koji je potpisala sa EBRD-om 2009. obavezala da u roku od tri do šest godina, odnosno najkasnije do 2015. odluči hoće li i kad prodati drugu po veličini banku na tržištu.
Prema istom ugovoru, prošle godine u decembru krenulo se u izbor privatizacionog savetnika objavljivanjem oglasa u "Fajnenšel tajmsu”. Savetnik će predložiti model i trenutak prodaje banke, ali akcionari nemaju obavezu da prihvate te savete.
U Agenciji za osiguranje depozita koja zajedno sa Ministarstvom finansija i ostalim, manjinskim akcionarima učestvuje u tom postupku, kažu da se dosad za savetovanje oko prodaje prijavilo "15 renomiranih finansijskih institucija i konsultantskih kuća”.
