Izvor: B92, 20.Sep.2011, 16:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država napokon manje troši?
Beograd -- Rast javne potrošnje u Srbiji za sedam meseci ove godine niži je od prosečne inflacije u tom periodu, te su rashodi realno niži u odnosu na isti period lane.
Ministarstvo finansija je objavilo da su ukupni rashodi sektora države realno manji za 3,2 odsto u posmatranom periodu, u odnosu na isti period prethodne godine, dok nominalni rast iznosi 9,4 odsto.
Kako je objavljeno u najnovijem broju Biltenu javnih finansija, kretanje rashoda u prvih sedam meseci bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je povoljno i sa stanovišta strukture javne potrošnje, imajući u vidu da su tekući rashodi realno niži, u odnosu na isti period prethodne godine, dok su kapitalni rashodi realno veći u odnosu na isti period prethodne godine.
U prvih sedam meseci 2011. godine masa penzija je zabeležila realni pad od 6,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali se tokom godine očekuje umeren nominalni i realni rast. Ipak, usled kretanja inflacije koja je viša od projektovane, masa isplaćenih penzija je veća od planirane za taj period. Nominalni pad beleže naknade nezaposlenima, dok naknade za bolovanja beleže minimalan rast. Sa druge strane prisutan je rast kod kategorija ostali transferi stanovništvu i različitih oblika socijalne pomoći koja se isplaćuje sa pokrajinskog i lokalnog nivoa vlasti.
Realni nivo mase plata u sektoru države niži je za 3,8 odsto u posmatranom periodu. Nominalni rast iznosi 8,7 odsto, a usled odmrzavanja zarada u tekućoj godini taj trend će biti nastavljen.
Pojedinačno nominalna kretanja su sledeća - ostvareni rast u budžetu republike je 11,8 odsto, a kod lokalnog nivoa vlasti rast je iznosio 6,8 odsto. Rast rashoda za zaposlene u tom periodu viši je od planiranog s obzirom da je stopa inflacije, kojom se indeksiraju plate u sektoru države, viša od projektovane.
Realni pad rashoda po osnovu kupovine roba i usluga u posmatranom periodu iznosio je 1,7 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Nominalni rast iznosio je iznosio 11,1 odsto.
Sredstva utrošena za otplatu kamata su realno 26,3 odsto viša u odnosu na isti period prethodne godine. Kretanje ovih rashoda uslovljeno je planom otplate glavnice i kamate na dug. Najveći rast zabeležen je na nivou republike po osnovu otplate kamata na domaći dug.
Subvencije isplaćene od januara do jula realno su niže u odnosu na isti period prethodne godine za 6,5 odsto. Subvencije isplaćene iz budžeta republike nominalno su više za 7,6 odsto, dok beleže realni pad od 6,7 odsto.
Prethodne godine isplata poljoprivrednih subvencija značajnije je počela u maju, dok je ove godine započela od jula. U tekućoj godini, medjutim, isplaćeno je 3,1 milijardi dinara za "Železnice Srbije” za izmirenje duga prema "Elektroprivredi Srbije”.
Na rast isplaćenih subvencija uticale su i subvencije namenjene za novčane podsticaje za "Fijat" i proizvođače autokomponenti. Rast subvencija na lokalnom nivou je 12,9 odsto nominalno, a bez realne promene. Pad je zabeležen na nivou Vojvodine, međutim, mali obim sredstava posledično u manjoj meri utiče na kretanje ukupnog nivoa subvencija.
Realni nivo transfera stanovništvu niži je u prvih sedam meseci za 7,6 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći deo transfera stanovništvu čine penzije, koje su kao i zarade u javnom sektoru od januara 2011. godine odmrznute.
Kapitalni rashodi u posmatranom periodu su realno viši za 6,2 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Nominalni rast je zabeležen na republičkom i lokalnom nivou.
Neto budžetske pozajmice beleže rast u odnosu na isti period prošle godine od 9,1 odsto realno. U okviru ove kategorije nalaze se i pojedini oblici fiskalnih podsticaja privredi i stanovništvu.
