Izvor: Politika, 26.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država na tržištu novca
Tržišno utvrđivanje prinosa na kratkoročne vrednosne papire mamac za ozbiljne investitore i preduslov za izlazak države na tržište kapitala
Od kraja januara do kraja godine građani i firme će, posredstvom banaka i brokerskih kuća, na dve mesečne aukcije moći da kupe kratkoročne državne zapise. Rok dospeća tih hartija od vrednosti je tri meseca, a organizator prodaje i drugih administrativnih poslova je Uprava za trezor Ministarstva finansija.
U prvoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fazi obim emisije će biti između tri i pet milijardi dinara, kaže za naš list Ivan Maričić, direktor Uprave za trezor, koji smatra da će operacije države na novčanom tržištu znatno doprineti njegovom razvoju.
Ti kratkoročni papiri, nominalne vrednosti od 10.000 dinara, prodavaće se na aukcijama po preovlađujućoj ceni koja će važiti za sve investitore, objašnjava naš sagovornik, uz opasku da će ta cena važiti i za kupce koji su izdali naloge kupovine i ispod tog nivoa.
Ukoliko deo emisije ostane neprodat, preostalu količinu moći će da kupe, po istoj ceni, investitori koji su ostali „kratkih rukava”, odnosno svi koji pokažu interes za takvo ulaganje.
Svaki pojedinačni investitor moći će da kupi najmanje 20 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti o roku dospeća od 200.000 dinara, dok je maksimalna vrednost kupovine na aukciji ograničena na 15 odsto ukupnog kontingenta emitovanih državnih zapisa.
Time država nastoji da spreči monopol i omogući zainteresovanima da investiraju u te sigurne papire.
Izlazak na aukcijsku platformu za investitore je besplatan, a cena u nalogu za kupovinu izražena je kao diskontna stopa, čime potencijalni kupac definiše prinos koji želi da ostvari u tom poslu u odnosu na nominalnu vrednost zapisa na dan dospeća.
Priprema za emisiju kratkoročnih državnih papira trajala je pola godine, što svedoči da emitent nije želeo da se u taj posao upusti „grlom u jagode”, imajući u vidu da bi eventualni promašaj dugoročno urušio poverenje investitora u državu kao emitenta, naglašava Maričić.
Izbegavajući zaduživanje iz primarne emisije, odnosno kod NBS, kao u vreme „maligne” inflacije, država izlaskom na novčano tržište nastoji da demonstrira odgovorno ponašanje doprinoseći makroekonomskoj i monetarnoj stabilnosti.
Međutim, cilj emitovanja i prodaje tih državnih zapisa nije samo da država reši svoje likvidnosne probleme u periodu kada rashodi (uglavnom u vreme isplate penzija, plata, transfera socijalnim organizacijama i nižim nivoima vlasti) nadilaze fiskalne prihode, već se tako konačno uspostavlja kriva prinosa na kratkoročne državne hartije, što omogućava normalno funkcionisanje investicionih fondova i drugih institucionalnih investitora. To je i jedan od preduslova za emitovanje srednjoročnih i dugoročnih državnih hartija, odnosno za izlazak države na domaće i međunarodno tržište kapitala. Zbog toga nema mesta špekulacijama da država na taj način pokušava da reši problem velikog deficita u državnoj kasi, jer to, jednostavno, nije tačno, izričit je Maričić.
Dosadašnje nepostojanje krive prinosa na državne hartije, odnosno granične reperne stope ispod koje se ne isplati ulaganje slobodnih novčanih sredstava, u znatnoj meri odvraća velike investitore od ozbiljnijih ulaganja na srpskom finansijskom tržištu. Stoga treba očekivati da će tržišno formiranje reperne stope prinosa na navedene hartije omogućiti investitorima da profesionalno kreiraju svoj portfelj, imajući u vidu da državne hartije donose realan prinos bez rizika.
Takođe, treba očekivati da će pojava državnih hartija na tržištu doprineti stvaranju povoljnijeg i stabilnijeg ambijenta i za priliv dugoročnog kapitala, postepeno marginalizujući špekulante koji se najbolje snalaze u rizičnom ambijentu.
Nije slučajno među prvim srpskim berzijancima kružila priča da „ako želiš da dobro jedeš – kupuj akcije, ali ako želiš mirno da spavaš – kupuj državne obveznice”, podseća naš sagovornik.
U periodu kad je priliv sredstava veći od odliva država će, ukoliko ne bude drugih interesenata, otkupljivati sopstvene papire i pre roka dospeća, doprinoseći efikasnosti u upravljanju javnim sredstvima, ali i štedeći na delu kamate koju ne mora da isplaćuje kupcima po isteku roka dospeća od tri meseca.
Država će intervenisati na tržištu kupovinom ili prodajom zapisa i ukoliko dođe do ekstremnih pomeranja njihovog kursa u sekundarnom prometu, kako bi se izbegla drastična promena njihove vrednosti.
Kako objašnjava Maričić, emisija i prodaja kratkoročnih trezorskih zapisa je početak formiranja emisione strategije države na srednji i dug rok, koja će označiti prekretnicu ne samo u budžetskoj politici ka efikasnijem upravljanju javnim sredstvima, već i u razvoju domaćeg tržišta kapitala. Ministarstvo finansija tako uveliko priprema uslove za emisiju municipalnih obveznica opština i gradova, radi obezbeđenja sredstava za finansiranje brojnih infrastrukturnih projekata na lokalnom nivou.
Vesna Arsenić
----------------------------------------------------------------
Pohvala Svetske banke domaćim stručnjacima
Izrada aukcijske platforme podrazumeva definisanje procedura emitovanja i primarne prodaje državnih zapisa i informatičko uređenje svih procesa. Ovaj veoma složen i stručno zahtevan posao poveren je domaćem timu konsultanata na čelu sa prof. dr Boškom Živkovićem i zaposlenima u Upravi za trezor.
Eksterni troškovi tog projekta iznosili su oko 10.000 evra, dok je, poređenja radi, jedna renomirana svetska kompanija nudila Upravi za trezor gotovo rešenje za organizaciju primarne prodaje državnih hartija od vrednosti preko aukcijske platforme po ceni od, čak, pola miliona evra!
Stoga uspešno urađen posao domaćih stručnjaka za pedeset puta manji iznos svedoči i o odgovornom trošenju novca poreskih obveznika, naglašava Maričić, uz opasku da su Svetska banka i druge međunarodne finansijske institucije veoma pozitivno ocenile performanse tog domaćeg projekta.
[objavljeno: 27/01/2009]
.jpg)
