Izvor: B92, 29.Sep.2021, 17:45
Država na granici sloma: Reka skoro presušila FOTO
Reke Parana i Paragvaj na najnižem su nivou u poslednjih 77 godina, sve zbog velike suše koja je Paragvaj pogodila krajem 2019. i traje od tada.
Lukas Krivenčuk stoji u senci koju bacaju gorostasni žitni silosi na obali reke Parane, druge najveće reke u Južnoj Americi, i posmatra kako radnici nastoje da što pre šlep nakrcaju sojom.
"Dvanaest je šlepera danas moralo da krene na put, no samo će ih šest stići na svoju destinaciju. Neće stići jer nivo vode prebrzo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pada. Ovo je prvi put u dva meseca da je ijedna teglenica otišla", rekao je za Gardijan Krivenčuk, upravnik privatne luke Trocijuk na jugu Paragvaja, prenosi Jutarnji list.
Vodostaj reke Parane, koja protiče kroz Brazil, Paragvaj i Argentinu, na najnižem je nivou u poslednjih 77 godina, a sve zbog velike suše koja je Paragvaj pogodila krajem 2019. godine i koja još nije popustila. Stručnjaci kažu da su trajanje suše prolongirale klimatske promene i krčenje šuma.
Parana je nedavno nešto narasla nakon što je Brazil u nju pustio vodu iz hidroelektričnih rezervoara kako bi hitno proizveo nešto struje, no ubrzo je zatim opet pala. Suša je ugrozila dostupnost pitke vode u Argentini, dovela do rasta cena struje u Brazilu i pomogla širenju požara širom regije. Paragvaj, zemlja omeđena kopnom, zavisi od svojih reka i trenutno je u velikim problemima.
"Paragvaj nema izlaz na more, a (Parana) je arterija u njegovom telu od koje zavisi njegov život", rekao je Krivenčuk.
Huan Karlos Munjoz, direktor Nacionalne uprave za brodarstvo i luke Paragvaja (ANNP), rekao je da je prevoz dobara rekama ključan za zemlju čija se ekonomija uveliko oslanja na izvoz genetski modifikovane soje.
"Mi izvozimo dobra bez dodate vrednosti, potpuno sirove materijale. Rečni saobraćaj za nas je najjeftiniji način da dopremo do međunarodnih tržišta", rekao je Munjoz.
Parana i reka Paragvaj, koja se uliva u Paranu, povezuju paragvajske luke s onima u Argentini i Urugvaju, a njima patrolira treća najveća flota rečnih brodova. Ti su brodovi zaduženi za prevoz čak 96 posto sve robe koju Paragvaj uvozi i izvozi s međunarodnih tržišta.
Vodostaj reke Paragvaj, koja teče pored Munjozove kancelarije u glavnom gradu zemlje Asunsionu, trenutno je na najnižem nivou na kome je ikad bio. Munjoz kaže da je brodarski sektor 2020. zbog suše ostao bez 20 posto prihoda, oko 100 miliona američkih dolara, te da bi se isto moglo dogoditi i ove godine uprkos tome što korito reke već drugu godinu zaredom pokušavaju povećati nasipanjem.
Paragvajska je vlada u julu proglasila vanredno stanje na reci Parani i upozorila da će poskupeti uvozni proizvodi.
Rodžer Monte Domek, profesor hidrologije na Nacionalnom univerzitetu u Asunsionu, rekao je da su ciklične suše normalna pojava za sliv Parane, ali i da je sve više dokaza da čovekovo delovanje pogoršava vodnu krizu u Paragvaju.
"Ne mislim da iko sumnja u to da postoji uticaj na klimu, koja utiče na celu regiju", rekao je Monte Domek, te dodao da pravi uticaj globalnog zagrevanja, deforestacije i industrijskog korišćenja tla na regiju tek treba utvrditi.
Banka za razvoj Latinske Amerike (CAF) drži da bi Paragvaj najgore nastradao kada bi neka klimatska katastrofa zadesila Južnu Ameriku. Paragvaj je i velika žrtva deforestacije. Atlantska šuma, koja je do pre nekoliko decenija prekrivala istočni deo zemlje, danas zauzima svega sedam posto područja koje je nekad zauzimala, a na udaru je šuma Čako na zapadu zemlje.
Deforestacija je plod ulaganja države u proizvodnju soje i goveda, a ti se sektori zbog suše sada muče s izvozom svojih proizvoda.
Monte Domek kaže da u narednim mesecima neće biti značajnijih padavina, te da zemlji preti i atmosferski fenomen La Ninja, koji će u Paragvaj doneti još suvog vremena.
Ribar Klaudio Domingez iz grada Ajolasa opisao je s kakvim se poteškoćama susreću paragvajske porodice skromnijih primanja.
"Gotovo da nema ribe... Stvarno nema ništa. Tako je već četiri meseca", rekao je i dodao da ribari sada moraju daleko da putuju da bi se našli u poziciji da išta uhvate.
Suša je uticala i na proizvodnju električne energije. Brane Jakretá i Itaipú, koje Paragvaj deli s Argentinom i Brazilom, proizvode gotovo svu struju kojom ta zemlja raspolaže, a vlada je rekla da je branu Itaipú skoro morala zatvoriti zbog preniskog nivoa vode.
Mercedes Kaneze, energetska konsultantkinja i bivša zamenica paragvajskog ministra energetike, rekla je da Paragvaj trenutno ne pati od nestašice energije, ali i da gubi novac koji inače zarađuje izvozeći energiju svojim susedima. Paragvaj, naime, godišnje izveze 1,57 milijardi američkih dolara energije koju proizvede.
Dok nestašice vode dovode do eksplozije cena električne energije u Brazilu, Paragvajci kažu da jedna istorijska nepravda postaje sve veća i veća. Paragvaj se svojevremeno obavezao da će višak energije koji proizvode brana Itaipú Brazilu prodavati po proizvodnim cenama. Ekonomista Migel Karter procenjuje da je Paragvaj zahvaljujući tom sporazumu od 1985. do 2018. godine izgubio 75,4 milijarde dolara.
"Cene su u Brazilu jako visoke, no Paragvaj svoju energiju njemu ne može prodavati po tržišnoj ceni. Pričamo o gubicima koji se broje u stotinama miliona dolara", rekla je Mercedes Kaneze.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
