Izvor: Politika, 14.Sep.2010, 23:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država mrsi račune

Kad bi država, javna preduzeća i velike kompanije svoje obaveze plaćali na vreme, poslodavci tvrde da bi i oni izmirivali plate, poreze i doprinose

Privrednici nisu sigurni da je ispravno zalaganje Poreske uprave da se poslovne banke obavežu da preduzećima uslovljavaju isplatu sredstava sa njihovih računa za plate zaposlenih istovremenim izmirivanjem poreza i doprinosa. Preovlađuje mišljenje da je bolje prethodno uvesti red u međusobnim plaćanjima. Pre svega da država, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << javna preduzeća i velike kompanije redovno izmiruju svoje obaveze.

U suprotnom, zalaganje Poreske uprave će izazvati još veće kašnjenje plata, a neka preduzeća će otići u stečaj, koji će se završiti likvidacijom. Ceh će na kraju opet platiti zaposleni, jer će ostati bez radnog mesta.

– Država nastoji da naplati svoje, što je razumljivo, ali ništa ne čini da uvede red u naplati obaveza i potraživanja – kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije. – A najveći dužnik privredi je upravo država, odnosno javna preduzeća, kao i neki veliki igrači na tržištu. Uprkos tome, samo dva-tri odsto privatnih firmi kasni sa uplatom doprinosa. Na platu u Srbiji sada se u proseku čeka 50 dana. Samo 18 odsto firmi isplaćuje zarade ne vreme. Najavljena mera bi dodatno povećala broj preduzeća koja kasne sa isplatom zarada. Svaka druga firma je u ovoj godini bila nelikvidna, jer su im bar dve sedmice potraživanja bila veća od obaveza, odnosno od sredstava na računu. Prosečan rok naplate potraživanja u Srbiji je 128 dana. Toga nema nigde u Evropi.

Rajić podseća da je u Hrvatskoj rok plaćanja prošle godine ograničen na 60 dana, a u martu ove godine dodatno skraćen na 45 dana, u Sloveniji je od početka krize taj rok 90 dana. On tvrdi da su zahvaljujući tome u tim zemljama kašnjenja plata svedena na prosečnih 15 dana.

Rajić ukazuje da su poreznici u nekim opštinskim filijalama veoma strogi. Nedavno su u Senti i Kikindi preduzetnici kažnjeni sa po stotinu i dve stotine hiljada dinara zato što su sa uplatom doprinosa zakasnili samo nekoliko dana.

Zoran Nijemčević, direktor „Feromonota”, kaže da je uobičajeno da poslodavci isplaćuju zarade do 10. u mesecu, a doprinose do 30. istog meseca.

– Slažem se da se poslodavcu ne dozvoli da isplati narednu platu ako nije izmirio doprinose za prethodnu – kaže Nijemčević. – Ne bi valjalo obavezati preduzeća i preduzetnike da istovremeno uplaćuju zarade i doprinose. Razlog je jednostavan – reč je o velikoj sumi novca, a zbog opšte nelikvidnosti nije moguće u isto vreme obezbediti tolika sredstva na računu.

Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, takođe smatra da bi bilo najbolje da država prvo sredi stanje u sopstvenom dvorištu.

– Ako država posegne za takvom merom i banke počnu rigorozno da je primenjuje, prvo bi državne firme morale u stečaj, a broj zaposlenih u privredi bi se prepolovio – tvrdi Knežević. – Na primer, „Jumko” je u docnji 16 plata. Nije istina da poslodavci neće da plaćaju poreze i doprinose. Oni ne mogu da ih plate. Oni koji mogu, a neće, treba da budu kažnjeni. Legalni poslodavci ne izmiruju svoje obaveze prema državi i zaposlenima zato što im se, na očigled inspekcija, nelojalno konkuriše na buvljacima. Ali i zbog skupe države i visokih poreza i doprinosa, ogromne javne potrošnje. Dok se državne dažbine ne svedu na podnošljivu meru, privrednici neće moći redovno da ih plaćaju. Ja sam sam za to da se nikome ne dozvoli da isplati zarade ako nije izmirio poreze i doprinose, ali tu obavezu ne izmiruju ni neka državna preduzeća – tvrdi Knežević.

Goran Rodić, sekretar Udruženja građevinske industrije u Privrednoj komori Srbije, kaže da je država građevincima, pre svega putarima, u decembru 2009. izmirila dug od oko 450 miliona evra, ali je drugim preduzećima ostala dužna još oko pet milijardi dinara. Procenjuje se da im opštine i gradovi duguju još oko dve-tri milijarde dinara, dodaje Rodić i napominje da se stanje dodatno komplikuje, jer građevinska operativa duguje kooperantima, pa je 85 odsto firmi nelikvidno.

Građevinari su nedavno podsetili na njen dug štrajkom upozorenja, a ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje Oliver Dulić je tim povodom rekao da mu „nije logično” da država bude investitor i da građevinske firme isporuče fakture za posao koji je završen, a da ih potom država blokira, jer nisu platile porez na dodatu vrednost, iako im nije isplatila sredstva iz kojih se plaća ta obaveza. Ubuduće, upozorio je Dulić, niko neće moći da radi i gradi, a da ne poštuje prava radnika. Jer, kako je rekao, u građevinske projekte koje sufinansira država biće uključene samo one firme koje su izmirile svoje obaveze prema radnicima i uplatile doprinose.

Ali, prethodno, te firme treba da naplate potraživanja od države. Zbog toga one ne mogu da učestvuju na tenderima za nove poslove, pa će, vrlo verovatno, u Srbiji sve više graditi strane kompanije.

Aleksandar Mikavica

 

objavljeno: 15.09.2010.

Nastavak na Politika...

SEEbiz.eu: Država i javna preduzeća najveći dužnici