Izvor: Blic, 30.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država mora da kazni uljare
To što su proizvođači ulja seli za sto i dogovorili se za koliko će da podignu cenu, svugde u svetu bi bilo kvalifikovano kao teški tržišni prekršaj. Sledile bi kazne za kartelizaciju. Umesto otvaranja te Pandorine kutije, analize kako je na primer jedan vlasnik stigao u posed dve velike uljare, Vlada Srbije je odlučila da se sa kartelom, mada ga tako ne zove, bori tako što će da angažuje uvoznika koji će na naše tržište da dopremi jeftinije ulje iz inostranstva, a ona - država >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - tu nižu cenu dodatno će da ojača time što će se lišiti naplate carina.
U inostranstvu - kaže Vojislav Stanković, stručnjak za spoljnu trgovinu iz domena agrara - sasvim sigurno se može naći jeftinije ulje. Jedno je da većina evropskih zemalja drži i dalje visoko subvencioniranje proizvodnje suncokreta i soje, a drugo da normativi u mnogim zemljama dozvoljavaju da oznaku suncokretovo ulje ima i ono u kojem je suncokreta tek 51 odsto, a ostatak su soja i uljana repica.
- Toliko ulja, međutim, i kad bi se zanemario nivo kvaliteta, ne može da se dopremi a da bi to imalo efekat na duži rok, da tog ulja stalno ima pa da ono pokrije potrebe tražnje. Daleko delotvornije bi bilo da je te devize, koje sada namerava da uloži u ovaj uvoz ulja, država proletos i letos uložila u dotacije proizvođačima suncokreta. Da je to uradila, troškovi proizvodnje bi sada bili niži, pa bi i cena finalnog proizvoda bila niža - navodi u izjavi za „Blic" Vojislav Stanković.
Uljare su, smatra Stanković, morale da pribegnu poskupljenju jer su otkupne cene letos porasle duplo u odnosu na očekivanja, a do tog skoka došlo je i zbog suše i zbog usmeravanja uljarica u proizvodnju biogoriva.
- Na svetskom tržištu tražnja za uljaricama, a upravo u funkciji proizvodnje biogoriva je naglo porasla, i to će u narednim godinama biti još izraženije, a sa posledicama daljeg poskupljenja hrane. Problem jeste što je taj ceh globalnih poremećaja kod nas prebačen na potrošače. Ako je, međutim, naša država htela da zaštiti potrošače, kompenzuje taj udar s obzirom na nisku kupovnu moć svojih žitelja, onda je to mogla da uradi subvencioniranjem poljoprivrednih proizvođača, a i proverom po vertikali da li ne samo proizvođači već i trgovci kroz svoje marže zloupotrebljavaju pozicije na tržištu - navodi Stanković.
To što od pet uljara jedan vlasnik drži dve koje pokrivaju oko 30 odsto tržišta, a drugi jednu ali sa tržišnim udelom od 40 do 45 odsto, nije zabrinjavajuće- smatra Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu PKS.
- Ne postoji monopol čim ima pet uljara, odnosno četiri vlasnika. To što se dogovaraju, možda nije u maniru novih vremena, ali ne vidim da je to razlog poskupljenja. Suncokretovo ulje, kvaliteta kakvo je naše - sa sastavom suncokreta od 85 do 90 odsto - svugde u svetu je skupo i biće još skuplje kako bude rasla proizvodnja biogoriva od uljarica. Naš problem je što nam je kupovna moć jako niska. Oko 50 odsto kućnog budžeta prosečne porodice u Srbiji ide na troškove ishrane, i to sa glavnim stavkama - hleb, mleko, ulje - tako da svako poskupljenje hrane predstavlja teški udar na ukupni standard - navodi Milan Prostran.
Direktor Zajednice industrijskog bilja Olga Čurović takođe smatra da interventni uvoz neće rešiti ništa. Uvoz bi, kaže, bio smislen da imamo nestašice ulja, ali budući da ulja imamo i za izvoz, ta mera neće po ekonomiju dati nikakav kvalitet.
Koga će Vlada Srbije angažovati da obavi taj uvoz je, sada, naravno nepoznato. Pretpostavlja se da će taj odabir biti obavljen kroz transparentnu proceduru, a tako da taj ili ti koji dobiju posao ovog uvoza nemaju nikakve dodirne veze sa vlastitim biznisima ni u ulju ni u maloprodajnim mrežama. Takođe se pretpostavlja da će inspekcijski organi temeljno proveravati deklarisani kvalitet tog ulja, da li je reč o ovogodišnjoj proizvodnji ili flašama pred istekom roka bezbedne upotrebe.
Kartelizacija
- Zadatak Komisije za zaštitu konkurencije jeste da reaguje i na kartelska ponašanja, ali da bi se to utvrdilo trebalo bi da imamo prvo snažnu državu, snažne sve njene institucije, pa u skupu njih i tako pozicionirano ovo regulatorno telo - kaže za „Blic" prof. dr Petar Đukić, član Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
Ko su vlasnici uljara
Vlasnička struktura srpskih uljara izgleda ovako: najveću „Dijamant" Zrenjanin, koja pokriva oko 45 odsto našeg tržišta, drži „Agrokor" zagrebačkog privrednika Ivice Todorića. Drugu uljaru po rangu „Vital" Vrbas", a koja pokriva oko 20 odsto tržišta, drži „Invej" zemunskog biznismena Predraga Rankovića Peconija. Treću po rangu uljaru „Sunce" Sombor, koja ima na tržištu udeo od oko 10 procenata, drži takođe Predrag Ranković Peconi. Četvrta uljara „Banat" Nova Crnja u posedu je vrbaškog „Mitrona" i peta kruševačka uljara „PlimaM" je u posedu Božina Milićevića, bivšeg magacionera.
