Izvor: Politika, 17.Avg.2011, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država kuburi s dozvoljenim minusom

Ekonomisti ne veruju da vlast ozbiljno shvata fiskalna pravila kojima se sprečava prekomerno zaduživanje i trošenje

Pregovaračka pozicija naše delegacije u nastupajućim razgovorima sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda neće biti nimalo lagodna, jer gde god da krenu kreatori budžetske politike – udariće u neki zid. Fiskalna pravila, koja su uneta u zakon, a kojima se sprečava da država Srbija preterano troši i zadužujese – biće na ozbiljnom ispitu. Umesto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << garancija da minus neće preći zacrtane okvire, kao i da će oktobarske povišice zaposlenima i penzionerima biti isplaćene po zakonu, Albert Jeger, šef misije, želeće da vidi konkretne cifre, koje će kao konačan rezultat dati minus u kasi, koji nije veći od 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno 120 milijardi dinara.

Ako je u prvih sedam meseci deficit u budžetu već dostigao skoro 90 milijardi dinara, a oktobarske povišice će, prema garancijama državnih zvaničnika biti isplaćene, koji će se onda rashodi žrtvovati kako minus ne bi „prešišao” zakon. U suprotnom ćemo morati dodatno da se zadužujemo iako je naš državni dug već prešao 40 odsto BDP-a. Po Zakonu o budžetskom sistemu, javni dug ne može da bude veći od 45 odsto BDP-a. U brojkama, naš luft za zaduživanje sveo se na oko 1,5 milijardi evra. Da iz budžetskog ugla gledano nije reč o velikom novcu pokazuje činjenica da je samo prošle godine naš fiskalni deficit bio na tom nivou.

Podaci o minusu u kasi naterali su izgleda i Dušana Nikezića, državnog sekretara u Ministarstvu finansija da prvi put od rekonstrukcije vlade izađe iz senke. U intervjuu za agenciju „Tanjug”, Nikezić tako tvrdi da postoji jasan plan kako da se budžetski deficit ove i sledeće godine zadrži u okviru zakonom propisanih granica. Detalje tog plana, međutim, ne iznosi. Kako kaže, saopštiće ga predstavnicima MMF-a.

– Svima je poznato da 1. oktobra stupaju na snagu izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koje će dovesti do pada dela prihoda budžeta – kazao je Nikezić i uveravao da prihodi i rashodi u kasi idu po planu.

Ova promena će, prema ranijoj oceni Fiskalnog saveta, samo ove godine jaz između prihoda i rashoda uvećati za dodatnih deset milijardi. Na to su, pre nego što je ovaj zakon usvojen upozoravali i visoki zvaničnici MMF-a. Uprkos upozorenjima, poslanici su usvojili odredbe kojima se minus u centralnoj kasi povećava ali se ne nudi rešenje kako će se ta rupa pokriti.

Zbog svega toga, Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije ne veruje da u Srbiji fiskalna pravila iko ozbiljno shvata.

– Kao ni budžet koji će, bar kako sada stoje stvari, biti u većem minusu nego što je u skladu sa zakonom. Uostalom, upozorenja Fiskalnog saveta nisu slušali ni vlada, ni skupština kada su povećali sredstva lokalnih vlasti. Teško je zamisliti da bi njihova upozorenja sada imala uticaj na bilo koga – skeptičan je Gligorov.

On smatra da će se zbog toga i za „probijanje deficita” tražiti podrška MMF-a. Kako kaže, teško je očekivati da pred izbore političari krešu rashode kako bi zadržali minus u planiranim okvirima.

– Kada je o smanjenju rashoda reč, jasno je gde bi rezovi mogli da se naprave: to su plate, penzije i transferi. Ne vidim, ipak, da je na to bilo ko spreman. To znači da će država morati da prodaje imovinu, povećava poreze ili da se dodatno zaduži – zaključuje Gligorov.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta izlaz iz ovakve pozicije vidi samo u dodatnom zaduživanju. Zato je i on uveren da će naš pregovarački tim od predstavnika MMF-a zatražiti probijanje deficita.

– U tome im neće popustiti. To bi potpuno obesmislilo prethodni aranžman sa MMF-om čiji su najveći uspeh i bila ta fiskalna pravila koja su uneta u zakon. Ukoliko se oko toga ne nađe zajednički jezik – to bi moglo da naruši naše odnose sa MMF-om i takva poruka bi investicionoj javnosti pokazala da smo neozbiljna zemlja koja ne može da poštuje ono što je dogovoreno – ocenjuje Nikolić.

On kaže da bi, ukoliko je vlada zaista rešena da ispoštuje fiskalno pravilo koje se odnosi na deficit morala znatno da smanji rashode. Zakidanjem na sitnim stavkama ušteda neće moći da se postigne pa je realno očekivati da MMF insistira na preispitivanju formule za indeksaciju plata i penzija.

Goran Nikolić, saradnik Centra za novu politiku, smatra da će se sa smanjenjem inflacije u narednom periodu smanjiti i obaveze države. Tako skromnu oktobarsku povišicu koja će iznositi od jedan do dva odsto neće biti teško isplatiti.

– Moja računica pokazuje da će, zbog ukupnog godišnjeg rasta inflacije, kao i zbog očekivanog ekonomskog rasta BDP-a od tri odsto, naša vlada moći da dobije dodatne četiri milijarde dinara za trošenje – kaže Nikolić.

Povećanje plata i penzija za samo jedan odsto povećava ukupne troškove za osam milijardi dinara. Takođe, kako nezvanično saznajemo, tokom ovih pregovara procena ekonomskog rasta će po svemu sudeći morati da se koriguje na dole. U situaciji kada prihodi od poreza na dodatu vrednost (PDV) podbacuju, a koji je na neki način i pokazatelj stanja u privredi nelogično je da očekujemo ovoliki ekonomski rast.

A. Telesković

------------------------------------------------------------------

Povišica od 700 dinara

Shodno rastu cena na malo plus april, maj i jun i polovini rasta BDP (ukoliko ne bude nekih velikih iznenađenja) penzioneri za oktobar mogu očekivati penzije više za oko tri procenta što je preračunato oko 700 dinara u proseku, za one koji primaju penziju od oko 23.442 dinara.

Očekuje se da inflacija, kaže Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, sudeći prema dosadašnjem kretanju bude oko 2,5 odsto, plus BDP 0,5 ili 0,6 procenta, što je u zbiru oko tri odsto.

– Ako se ima u vidu da se penzije usklađuju tri puta godišnje, u januaru, aprilu i oktobru, te da kaskaju za inflacijom, dok dođu na naplatu, ionako male budu dodatno obezvređene – kaže naš sagovornik.

J. P.

objavljeno: 18.08.2011.

Nastavak na Politika...