Izvor: Politika, 02.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država kolovođa u dužničkom kolu
U Skupštini Srbije juče počelo otpetljavanje obaveza vlade prema putarima, ali to je, kako se procenjuje, samo vrh ledenog brega ukupnih domaćih dugova
Država Srbija tačno u dolar zna koliki joj je spoljni dug (nešto više od 28 milijardi dolara, odnosno oko 21,5 milijardi evra), ali kolike su unutrašnje međusobne obaveze i potraživanja – niko ne zna. Pa ni vlada. Samo se naslućuju i to posredno – po dubini besparice zbog koje se u blokadi našlo više od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 62.000 preduzeća, od 105.748 preduzeća, koliko ih je prošle godine poslovalo, sa obavezama većim od 250 milijardi dinara. Prema nekim nepotvrđenim, ali ni demantovanim procenama, reč je o dugu od oko 800 miliona evra. Malo? Mnogo? Zavisi s koje se strane gleda i ko se u kojoj poziciji nalazi. Da li s dužničke ili potražne strane.
Početkom ove godine, kao jedan od lekova za gašenje nagomilanih obaveza, vlada je najavila, a potom i brže-bolje odustala od multilateralne kompenzacije ili narodski rečeno „prebijanja” dugova. Taj potez niko iz vlade nije valjano obrazložio, ali je i bez toga sasvim izvesno da je teret unutrašnjih dugova veoma težak i da u je u tom dugom kolu država kolovođa i da mnogo toga u toj finansijskoj nedisciplini upravo počinje od nje.
Prema rečima potpredsednika vlade i ministra za ekonomiju i regionalni razvoj, Mlađana Dinkića, država je odlučila da putarima što pre isplati dug od oko 200 miliona evra. Obećao je, takođe, da će do kraja juna biti izmirene i sve budžetske obaveze prema prehrambenoj industriji od oko 80 miliona evra, kako bi se lakše platio otkup ovogodišnje letine. I nelikvidnost, kao jedan od gorućih problema srpske privrede, rekao je Dinkić, smanjiće se do kraja juna, jer je vlada subvencijama u protekla tri meseca uspela da obezbedi kredite od oko 400 miliona evra sa kamatom od svega tri odsto godišnje. To je, kako reče, niža cena novca nego u EU.
Da li kao početak velike akcije gašenja domaćih dugova ili bar nagoveštaj nove politike države prema svojim poveriocima, tek juče je u Skupštini Srbije otpočela načelna rasprava o državnim garancijama pojedinim bankama za obaveze prema „Putevima Srbije”. Banke će odobriti putarima 175 miliona evra zajma (oko 16,5 milijardi dinara) po veoma povoljnim uslovima, a država će biti garant – da će zajam biti plaćen i na vreme vraćen. Reč je o dugu od 29,7 milijardi dinara koji je, kako je izjavila ministar finansija Diana Dragutinović, delom nastao i „zbog neracionalnosti u poslovanju”. Ta činjenica, međutim, ne amnestira vladu od obaveze prema dobavljačima i partnerima tog javnog preduzeća. Jer, ako nije znala ili mogla da kontroliše rad svoje firme i njihovih menadžera, koje je ona i imenovala, onda neka i plati taj račun. Muka je, na našu nevolju, što će za gašenje tog duga ceh platiti i nedužni poreski obveznici.
Ministar finansija je navela da dugovanja tog preduzeća utiču na formiranje lanca nelikvidnosti, jer „Putevi Srbije” duguju građevincima, oni svojim dobavljačima, bankama i radnicima, pa je zato vlada dala saglasnost da se to preduzeće zaduži. Da li će to biti recept za izmirivanje dugova države i prema još nekim velikim poverenicima, ostaje da se vidi. Ovo tim pre, jer je, prema rečima ministra Dinkića, akcenat u radu vlade proteklih meseci bio upravo na ublažavanju negativnih efekata svetske krize. Iako bi se o toj tezi moglo dugo diskutovati, jer je gomilanje unutrašnjih dugova počelo mnogo pre krize i aktuelne recesije, Dinkić je ponovio da su vladine mere počele da daju rezultate – zaustavljen je pad privredne aktivnosti, inflacija je jednocifrena, a stabilnost kursa dinara obezbeđena je u naredne dve godine, zahvaljujući stend baj aranžmanu s MMF-om od oko tri milijarde evra.
Prema oceni Dinkića, privredni oporavak Srbije trajaće od godinu do dve i umnogome će zavisiti od kreditne aktivnosti banaka „jer su krediti krvotok privrede”.
Svakoj, pa i ovim merama vlade, mogu se naći zamerke, ali šta god radila bolje je od – nečinjenja. Da li će para biti za sve što je čeka na dugovnoj strani? Po svemu sudeći – neće, jer priliv novca, po svim osnovama, u budžet tokom poslednjih dva meseca nije mnogo obilniji nego u prvom kvartalu. Otuda i strepnja ministara finansija Diane Dragutinović od „inspekcije” misije MMF tokom avgusta, jer je izvesno da sadašnji deficit neće biti pokriven. Da li će se ići na dublje deficitarno zahvatanje iz BDP ili povećanje PDV – ostaje da se vidi, ali „peglanje” unutrašnjih dugova ne može više da se odlaže. A da će da košta – koštaće. Ne samo u parama.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 02/06/2009]
