Izvor: B92, 20.Apr.2011, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država kao da neće svoju imovinu
Beograd -- Država još nije utvrdila kako će imovina firmi koja su automatski otišla u stečaj biti preneta na Republičku direkciju na imovinu, koja će njome upravljati.
Novim zakonom kojim je propisana procedura takozvanog "automatskog stečaja", ta procedura nije utvrđena.
Zbog toga, ni godinu dana posle primene novog Zakona o stečaju, nema podataka o tome šta je ostalo od firmi koje su propale tokom prethodne decenije. Država nikako da sklopi listu svoje imovine, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pa ostaje dilema da li je reč o nemaru ili nameri da se prikriju neki resursi.
Dmitrić potvrđuje mogućnost da eventualni poslovni prostor firme koja je brisana iz registra sada koriste neki zakupci. Oni nemaju kome da plaćaju kiriju ali se i ne javljaju da to regulišu. Logično je i da „ni na nebu ni na zemlji" ostalo neko zemljište ili automobili, kao i da to verovatno neko koristi, a problem može da nastane jedino ako korisnik poželi da to proda. Tek onda će se ispostaviti da je reč o državnom vlasništvu, ističe Dimitrić i dodaje da taj segment Zakon o stečaju nije pokrio a da je potpuno nelogično za očekivati da službenici Direkcije za imovinu idu po Srbiji i proveravaju da li je nešto od nekretnina ili pokretnih stvari ostalo iza svake od brisanih firmi.
Osnovni problem u primeni ovog zakona je to što je njime propisano da imovina stečajnog dužnika prelazi u državnu svojinu, ali se nigde ne navodi postupak i način saznanja o kojoj se imovini radi, pa se otvara pitanje izvršnosti takvih rešenja, kažu u Republičkoj direkciji za imovinu.
U toj instituciji navode da rešenja o brisanju firmi iz registra ne sadrže podatke o eventualno postojećoj imovini, a „pokušaji da se do njih dođe preko nadležnih sudova koji su doneli ta rešenja ili pravobranilaštva na teritoriji na kojoj je bilo sedište stečajnog dužnika nisu uspeli, obzirom da su se isti oglasili nenadležnim za utvrđivanje imovine stečajnog dužnika".
Problem utvrđivanja imovine koja bi trebalo da pređe u državno vlasništvo nije u potpunosti rešila ni uredba koja je naknadno doneta, jer je ona samo precizirala postupanje sa tim stvarima.
Naime, imovinu koja preostane posle zaključenja stečajnog postupka, trebalo bi da preuzme nadležna institucija iz opštine na čijoj teritoriji se nalazi firma, a da o tome obavesti lokalne vlasti i Direkciju.
Pribavljeni podaci se dostavljaju Direkciji radi evidentiranja i određivanja korisnika u roku od tri dana od dana izvršenog popisa i preuzimanja u državinu, a do određivanja konačnog korisnika, stvari iz stečajnog postupka čuva jedinica lokalne samouprave koja o tom poslu sklapa ugovor sa Direkcijom.
„Iako je Uredba doneta decembra 2010. godine, uočeno je da se mali broj opština obratio Direkciji zahtevom za imovinom stečajnih dužnika sa njihove teritorije, tako da još ni jedan ugovor sa njima nije zaključen, a ni popisi imovine stečajnih dužnika nisu dostavljeni Direkciji. Većinom se javljaju bivši zaposleni kojima ti stečajni dužnici duguju plate, doprinose ili imaju stanove u postupku otkupa, pa žele da nastave da ih plaćaju, odnosno imaju presude nadležnih sudova koje ne mogu da se izvrše", kažu u Direkciji.
U privrednim sudovima potvrđuju da je pitanje imovine brisanih firmi jedan od većih problema u primeni novog Zakona o stečaju.
Najbrojniji obrisani
„U Privrednom sudu u Beogradu u prva tri meseca ove godine po novom Zakonu je zaključeno 620 stečaja, a istovremeno je stigao 2.341 predmet, najviše u januaru kada su obuhvaćena pravna lica sa ukupno dve godine blokade. Najbrojniji su slučajevi brisanja iz registra, a mnogo je manje otvorenih stečaja, mada mislim da će, kada naredne godine budu obuhvaćena preduzeća gde je blokada računa trajala oko 12 meseci, i koja se možda još uvek nalaze na tržištu, broj redovnih procedura početi da raste", kaže Zlatan Dimitrić, predsednik Privrednog suda u Beogradu.
„Privrednim sudovima Narodna banka Srbije dostavlja samo listu pravnih lica koja podležu automatskom stečaju, a spiskovi sadrže samo podatke o iznosu blokade i broju zaposlenih, dok informacije o imovini, pokretnoj ili nepokretnoj, nemamo", kaže Zlatan Dimitrić, predsednik Privrednog suda u Beogradu, u kome se vodi najveći broj predmeta iz automatskog stečaja.
"Zakon ne daje odgovor kako da sud, prilikom brisanja pravnog lica, utvrdi kojom imovinom je raspolagalo i prevede je u državno vlasništvo. Moguće je da su ta pravna lica posedovala nekretnine, poslovni prostor, automobile ili neku opremu, ali sud ne raspolaže podacima ko je sada korisnik", navodi on.
Izuzeci
Od marta prošle godine, kada je počela primena novog Zakona, spiskovi sa više od 20.000 pravnih lica čiji su računi bili u višegodišnjoj blokadi, prosleđeni su privrednim sudovima.
Najviše predmeta, 10.980, Narodna banka Srbije dostavila je u prvoj tranši, 1. aprila 2010, a potom se mesečna dinamika kretala između 250 i 450 predmeta.
Nova veća lista od 5.113 predmeta bila je poslata u januaru ove godine, jer su obuhvaćeni i računi sa dvogodišnjom blokadom., dok će jednogodišnja blokada računa koja je Zakonom propisani rok za pokretanja stečaja, početi da se primenjuje početkom naredne godine.
Privredni sudovi usaglasili su stav da će se baviti samo preduzećima, dok se na udruženja građana, klubovi, sportska društva, političke partije ili verske organizacije, odredbe o stečaju ne primenjuju, jer je za tu kategoriju pravnih lica ranijim zakonima predviđena samo mogućnost likvidacije.
