Izvor: Politika, 21.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država je na potezu (2)
Ipak i dalje dve trećine prihoda stiže vam od poslova iz inostranstva?
Uspeli smo da se održimo na tržištima na kojima se "Energoprojekt" ranije dobro pozicionirao – ruskom i afričkom, uspeli da otvorimo novo u Kazahstanu i vratimo se u region Zaliva.
To je u Zalivu neki veći posao?
Pružamo konsultantske usluge u oblasti energetike i za tu vrstu posla imamo dosta vredne ugovore od ukupno 60 miliona dolara. U Kataru, gde radimo na projektima rehabilitacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i proširenja elektroenergetskog sistema, trenutno imamo 120 zaposlenih, uglavnom inženjera, a odatle smo se proširili i Abu Dabi, Dubai i Oman.
Kako se snalazite sa ovdašnjim i tamošnjim kursnim razlikama?
Istina, u regionu Zaliva poslove ugovaramo uglavnom u dolarima i to nas dvostruko pogađa. Prvo što je dolar slab, a drugo što mi naplaćujemo u dolarima a naše radnike u inostranstvu isplaćujemo u evrima. Ali kad radimo u zemlji, kad uvozimo materijal i opremu, odgovara nam ovakav ovdašnji kurs, pa donekle peglamo kursne razlike. Međutim, za kurs dinara, bez obzira na sve, najvažnije je da je stabilan. Ne vidim kome bi odgovarale nagle oscilacije.
A u zemljama trećeg sveta? Imate li problema sa naplatom? Mnogi su skloni da ta tržišta odbacuju baš zbog repova iz prošlosti?
Danas su to čisto ekonomski odnosi, bez uplitanja kao nekada političkih. Mi već desetinu poslova, bilo da ih finansiraju lokalni budžeti, ili međunarodne finansijske institucije poput Svetske banke ili EIB-a, dobijamo na licitacijama. Plaćeni smo za ono što uradimo i imamo dobre odnose i dobre reference iz tih zemalja. Eto, i problem iračkih dugova rešen je u proteklih godinu dana.
A kako sada stojimo na tržištu bivšeg SSSR-a, koje je u vreme sankcija bilo spasonosna alternativa za domaće građevinare?
U Kazahstanu imamo više od 80 miliona evra ugovorenog posla. To su uglavnom objekti visokogradnje, ali i infrastrukturni kao što je metro-stanica u Alma Ati. Očekujemo da početkom naredne godine ugovorimo još jednu. Međutim, nismo zadovoljni sa 40 miliona evra vrednim ugovorima u Rusiji i krećemo u marketinške kako bismo zauzeli što bolju poziciju u Sočiju, gde će se dosta graditi zbog Olimpijskih igara.
Nekada ste bili prisutni i u Peruu?
Treća faza hidromelioracionog sistema "Ćira Pjura", koji se gradi još od 1971, privodi se kraju i ostalo je da završimo desetak miliona dolara ugovorenog posla. Početkom ove godine ugovorili smo put, oko 25 miliona dolara, a prisutni smo i na drugim tenderima.
Da li i Srbija može da dobije svoju "Ćira Pjuru"?
Pokretanje, i to što pre, vodoprivrednih projekata poput revitalizacije kanala Dunav–Tisa–Dunav ili onih na slivu Rzava doprinelo bi razvoju poljoprivrede i industrije, kao i ravnomernijem regionalnom razvoju, rešilo bi pitanje snabdevanja pitkom vodom i probleme navodnjavanja i odvodnjavanja.
Gde ćete staviti težište u aktivnostima na inostranim tržištima?
Koncentrisaćemo se u regionima u kojima već radimo, posebno na zemlje, proizvođače nafte i gasa, jer one imaju i najveće budžete. Naravno, pratićemo i investicione aktivnosti u drugim regionima.
A u našem regionu?
Sada radimo u Crnoj Gori i Republici Srpskoj i biće dobro ukoliko se ostvare najave o integraciji elektroprivreda.
Skoro decenijski problem dvostrukog oporezivanja rešio je PDV, ali građevinari godinama ukazuju i na druge probleme koje bi država mogla da otkloni?
Sigurno bi nam odgovaralo da se porezi na primanja smanje, da se administrativni postupci pri pribavljanju dozvola i saglasnosti za početak gradnje ubrzaju, da se zakoni upodobe svetskim standardima... Ali na svemu tome se radi, pa bi dalje nabrajanje bilo samo kucanje na otvorena vrata. Dobro je to što je ministar Dinkić formirao Poslovni savet, koji vidim kao mesto gde bismo jedni drugima mogli da ukažemo na probleme i mogućnosti za njihovo rešavanje.
Prethodnim izmenama Zakona o javnim nabavkama dati su određeni preferencijali domaćim firmama, ali buduća zakonska rešenja, logično je očekivati, ići će ka većoj liberalizaciji u uslovima sve veće konkurencije?
Mi smo navikli na tržišnu utakmicu i konkurenciju radeći u inostranstvu. Međutim, mnogo veći problem je u načinu na koji se inostrane kompanije puštaju na ovdašnje tržište. One se tu registruju, imaju nekoliko zaposlenih, nemaju ni mehanizaciju, ni reference, ni licence ovde nadležnih, nego im se na tenderima priznaje ono što imaju osnivači iz inostranstva. A onda one dobiju posao domaće firme i uzimaju domaće firme kao podizvođače, što nama obara profitne stope i umanjuje potencijal za razvoj i ne donosi nam adekvatne reference.
Svuda u svetu najveće korupcionaške afere upravo su zabeležene na velikim infrastrukturnim državnim poslovima. Kakva su vaša iskustva na domaćem terenu?
Mi takva iskustva nemamo. Nismo bili u situaciji da korumpiramo da bismo neki posao dobili.
A da li ste neki izgubili jer su drugi bili u toj situaciji i iskoristili je?
Teško je tako nešto tvrditi. Odluke tenderskih komisija poštujemo i hoćemo da verujemo u njihov rad.
--------------------------------------------------------------------------
Na "Prokopu" pre Nove godine
Nedavno ste sa potpisali ugovor o nastavku gradnje "Prokopa". Kada će radovi startovati i, što je još važnije, kada bi realno mogli da budu završeni?
Radovi na "Prokopu" mogli bi da se nastave i pre kraja ove godine. Ili preciznije, iznalazimo mogućnosti da radove nastavimo i pre nego što se postignu konačni dogovori predviđeni generalnim ugovorom, pre potpisivanja finalnog.
Da li ćemo u tome uspeti znaćemo relativno brzo. Ako se to ne dogodi, radovi će krenuti početkom nove građevinske sezone i realno je da stanični kompleks, ispod ploče, bude u funkciji za godinu i po do dve.
A šta je predviđeno tim generalnim ugovorom?
Predviđeno je da se ta razgraničenja i preciziranja odnosa i obaveza Železnica, Grada i "Energoprojekta", uključujući i konačnu vrednost posla, obave do kraja godine.
Do sada su, čini se, najteži bili dogovori Grada i Republike?
Mislim da ovog puta postoji politička volja i saglasje da se taj projekat privede kraju i to je nešto što obećava.
--------------------------------------------------------------------------
Prolećni udar na berzi
Dogodio vam se prolećni udar na berzi, izazvan nekim, do kraja javnosti nerazjašnjenim "igrama", koje su privremeno oborile vrednost akcija i, kako je objašnjeno, imale za cilj da rasparčaju "Energoprojekt" kao sistem?
Najvažnije je da se sve završilo, da su državni organi doneli potpuno ispravne i korektne odluke o postupku emisije holdingovih akcija, koji smo započeli uz njihovu prethodnu saglasnost. I da je "Energoprojekt" ostao da funkcioniše kao celina, što se pokazalo dobrim u prethodnom periodu. Na tom putu su se pojavili ljudi sa raznim poslovnim planovima i raznim načinima da ih ostvare. A tranzicioni uslovi su to dodatno iskomplikovali.
Pretendent na vaše akcije švajcarsko preduzeće "Komfitrejd" odgovorilo je tužbom?
Vrhovni sud je tu tužbu odbacio.
A kakva je bila uloga Sportskog društva "Partizan"?
Njegova ćerka firma "Skajelektronik" bila je akcionar "Energoprojekta". Na osnovu tih i delom drugih akcija direktor te kompanije izabran je za predsednika našeg Nadzornog odbora na četiri godine. Oni su akcije u međuvremenu prodali.
Da li je to bila samo biznis ili i politička igra?
Posle svega što se desilo možemo samo da spekulišemo. Mislim da to sada nije od suštinskog značaja.
I akcije su se brzo oporavile?
"Energoprojekt" je na berzu izašao u maju 2001. i tada je cena akcije bila 250-260 dinara. Kada je sadašnji menadžment i najveći deo aktuelne uprave došao na čelo kompanije "Energoprojektova" akcija vredela je dva, a sada je prodaje za oko 40 evra. Višestruko smo uvećali vrednost kompanije, pa tako i državnog paketa. Zato je država za nas i zainteresovana i zato je važno da i sada povuče pravi potez.
[objavljeno: ]
.jpg)
