Izvor: B92, 30.Okt.2010, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država imovinu ne vraća u naturi
Beograd -- Država otetu imovinu neće vraćati u naturi, već kroz obeštećenje starih vlasnika, u novcu ili vrednosnim hartijama.
Kakve će tačno odredbe o povraćaju otete imovine stajati u zakonu, dobro je čuvana tajna, ali vraćanje zemljišta i objekata u naturalnom obliku, koji se smatra najpravednijim, je malo verovatna opcija.
Jedini problem da se država opredeli isključivo za obeštećenje predstavlja Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zajednicama iz 2006. kojim je starim vlasnicima imovina vraćana u naturalnom obliku.
Zato je ovaj Zakon poslat pred Ustavni sud i, ukoliko ga sud proglasi neustavnim, daće mogućnost predlagaču zakona da izbegne naturalnu restituciju. U suprotnom, država će morati da pronađe neki od druga dva modela - vraćanje u naturi ili kombinovano vraćanje kroz naturalnu restituciju i obeštećenje.
Premalo novca u Fondu za restituciju
Poseban problem da se u Srbiji izvrši pravedna restitucija predstavlja proces privatizacije, koji je i u domaćoj i u stranoj javnosti ocenjen kao sumnjiv. Restitucija se po prirodi stvari obično obavlja pre privatizacije, kako bi ono što se prodaje i privatizuje imalo čisto vlasništvo. Naša država je radila naopačke, ali se zato obaveza da pet odsto od svake privatizacije odlazi u Fond za restituciju. Budući da je Agencija za privatizaciju do leta ove godine Trezoru uplatila 127 milijardi dinara, pet odsto od te sume iznosi 6,35 milijardi ili više od 60 miliona evra. Informacije koje datiraju s kraja 2009. beleže da je se u fondu nalazi svega 53 miliona evra, što je 54 puta manje nego što je, prema procenama, potrebno za restituciju.
U Ustavnom sudu kažu da je rasprava po pitanju ovog Zakona planirana za kraj godine. "Plan je da se ovaj Zakon do kraja godine nađe na dnevnom redu suda. U ovom trenutku, niko - ni sudije, ni ostali službenici - ne mogu da pričaju o predmetu. Budući da se radi o važnom državnom pitanju, verovatno će do kraja godine biti prvih rezultata, ali se ne zna i da li će biti doneta konačna odluka", navode u Ustavnom Sudu.
Koliko je ovaj zakon važan svedoči i izjava predsednika Tadića, koji kaže da se pitanje restitucije mora rešiti do kandidature, kao i da se radi da o kompleksnom zakonu koji ne sme da dovede u pitanje finansijsku bezbednost zemlje.
Sama priča o restituciji stara je deset godina. Danas je već sasvim izvesno da je država, da je to htela, restituciju mogla već da privede kraju. Sada kada nam je voda došla do nosa i kada je restitucija uslov za dobijanje statusa kandidata, Srbija je u mat poziciji - imovinu koju je rasprodala kroz sumnjivu privatizaciju ne može da vrati naturalno, a u budžetu je nezamislivo obezbediti oko tri milijarde evra koliko se procenjuje da je potrebno za restituciju, a zakonsko rešenje, koje nam obećavaju već deset godina, nije stiglo ni do nacrta.
Naprotiv, Ministarstvo finansija koje bi trebalo da bude predlagač ovog Zakona u potpunosti je stopiralo rad na njemu do daljnjeg i odbija da govori o detaljima. Blic je, međutim, uspeo da dođe do izjave Slobodana Ilića, državnog sekretara Ministarstva finansija, koje je i rukovodilac radne grupe za izradu Zakona o denacionalizaciji.
"Sva tri koncepta denacionalizacije primenjena u zemljama nekadašnjeg socijalističkog bloka smo ozbiljno razmatrali i teoretski su mogući i kod nas. Konačno opredeljenje države ići će u pravcu koji istovremeno treba da omogući nediskriminaciju, da bude jednostavno i brzo za sprovođenje i da odgovara ekonomskom kapacitetu države", rekao je Ilić i dodao da će odluka Ustavnog suda po podnetom zahtevu imati značajnog uticaja na konačno rešenje denacionalizacije.
Tri potencijalna modela o kojim govori Ilić uključuju - naturalnu restituciju, obeštećenje u novcu i vrednosnim papirima ili kombinaciju ove dve varijante. Problem je, međutim, što će, čak i ukoliko Ustavni sud proglasi Zakon o povraćaju imovine crkvama neustavnim, postojati potencijal za diskriminaciju starih vlasnika, što će EU oštro kritikovati.
Da je država, ukoliko se opredeli da izbegne naturalnu restituciju, u opasnosti da sastavi diskriminatorski zakon smatra i Mile Antić iz Mreže za restituciju. "Ukoliko ova vlast zaista želi da se ograniči uticaj monopola, formira slobodno tržište nepokretnosti i ukine jedan od osnovnih uzroka korupcije, nema nikakve dileme da će najkasnije do kraja godine početi da vraća oduzetu imovinu u naturalnom obliku", kaže Antić.
Najatraktivniji objekti koje potražuju naslednici
- Zgrada Francusko-srpske banke, Knez Mihailova br. 36, potražuju naslednici porodice Bajloni i veliki broj drugih akcionara
- Ambasada Švajcarske u Birčaninovoj ulici 27, koja je nekada bila u vlasništvu porodice Bajloni, a potražuje je potomak po majčinoj liniji Jelka de Marsano
(foto: Blic)
- Zgrada Društva za ulepšavanje Vračara na početku Njegoševe ulice u Beogradu, potražuju je potomci porodica Veljković i Bajloni
(foto: Blic)
- Bioskop „20. oktobar" u Beogradu koji potražuju potomci porodice Petrović iz Niša
- Robnu kuću TA-TA u Knez Mihailovoj br. 5 u Beogradu potražuju potomci porodica Komadinić i Radojlović
- Hotel „Kasina" na Terazijama potražuju naslednici porodice Marković
(foto: Blic)
- Kafana „Znak pitanja" u Ulici kralja Petra u Beogradu,
potražuju je potomci porodice Pavlović
- Zgrada DIF-a, u Deligradskoj ulici u Beogradu, bivše vlasništvo Srpskog sokolskog društva
- Robna kuća „Mitić" u Knez Mihailovoj br. 41-43, potražuju naslednici porodica Mitić i Garašanin
(foto: Blic)
- Zadužbinu Nikole Spasića, Knez Mihailova 47 i 49, potražuje zadužbina Nikole Spasića, jedna od retkih čiji rad nije bio potpuno ugašen. I danas imaju manji stan u jednoj o zgrada
(foto: Blic)
- Igumanova Palata potražuje je SPC
Pratite specijal: NIS na berzi
