Izvor: Blic, 09.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država garant štednje do 3.000 evra
Po brizi za klijente srpske banke treće u regionu
Srpske banke su na trećem mestu među finansijskim institucijama zemalja srednje Evrope koje je, po kvalitetu pruženih usluga klijentima, rangirala kompanija „Internešenel servis ček". Prema istraživanju sprovedenom u martu, najbolje rangirana po bankarskim uslugama klijentima je Mađarska sa 88,9 poena, a za njom slede Rumunija, Srbija, Češka i Hrvatska, dok se na začelju nalaze banke u Sloveniji i Bugarskoj. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
(Beta)
Devizna štednja premašila je 4,5 milijardi dolara, sumu koju su građani Srbije tokom 2001. zamenili pretvarajući marke u evre. Dinarski štedni depoziti veći su od šest milijardi, ili oko 75 miliona evra. Poverenje je vraćeno i pare iz slamarice ponovo su znatnim delom prebačene u sefove banaka. Ali šta se dešava ako, daleko bilo, neka banka bankrotira.
Prema Zakonu o osiguranju depozita iz 2005. godine, svim građanima deponentima banke nad kojom se pokrene stečajni postupak, država, odnosno Agencija za osiguranje depozita, garantuje isplatu 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS. Prema tom zakonu, država se obavezala da će sve štediše banke koja ode u stečaj, a čija štednja ne prelazi iznos od 3.000 evra, isplatiti u roku od 90 dana od dana pokretanja stečajnog postupka. Na primer, ukoliko štedni depozit iznosi 5.000 evra, štediši čija banka ode u stečaj država će isplatiti 3.000 evra, a nadoknada ostatka vrši se iz stečajne mase tako što se podnese zahtev trgovinskom sudu kod koga se vodi postupak stečaja.
Dakle, sistem osiguranja štednih depozita građana bitno je drugačiji od sistema iz vremena za koje nas vežu ružne uspomene zvane Jezda i Dafina. Tada su banke bile u državnom vlasništvu, a i one privatne formirala je država radi jednokratne pljačke stanovništva. Posledice olako obećanih kamata i lažno osiguranih depozita i danas su vidljive - u postupku stečaja ili likvidacije nalazi se 16 banaka, a poslednju isplatu tzv. stare štednje, iako se ona posle 2000. godine uredno servisira, mnogi će dočekati tek 2016. godine.
Ljudi koji danas štede u bankama, srećom, nemaju razloga za tu vrstu straha. U međuvremenu, u Srbiju su pristigla velika bankarska imena, moćna i jača od naše nejake države. Sigurnost deponentima, te banke garantuju velikom imovinom i raznovrsnim investicijama širom sveta. I uz sve to oni srpskoj Agenciji za osiguranje depozita uredno plaćaju premiju osiguranja koja garantuje isplatu već pomenutog minimuma od 3.000 evra.
Dakle, osim kamatnih stopa koje, posebno na oročene devize, nisu naročito primamljive, štediše danas nemaju razloga za brigu. Pa, ipak, polaganje novca u banku jeste lični izbor i zato se valja upoznati sa svojim pravima i mogućnostima zaštite. Jer, iako retko, dešava se da i veliki posrnu.
Prvo obaveze, pa štednja
Ukoliko vlasnik štednje na dan pokretanja stečaja ima obaveze prema banci (nepokriven minus, nevraćen kredit...), po zakonu, sredstva na njegovom depozitnom računu prvo se koriste za izmirenje tih obaveza, a isplaćuje mu se ostatak. Kada je reč o kamati, ona se, shodno ugovoru, obračunava do dana pokretanja stečajnog postupka i predstavlja sastavni deo depozita koji se štiti i garantuje važećom šemom osiguranja.
