Izvor: B92, Tanjug, 22.Sep.2009, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država garant kredita preduzećima
Beograd -- Država treba da bude garant za kredite preduzećima čiji su dugovi za neizmirene poreze manji od dugova države prema tim preduzećima, kaže Miloš Bugarin.
Predsednik Privredne komore Srbije je rekao da bi tako privreda mogla da pokrene razvojni ciklus i poveća likvidnost. On je ukazao na paradoksalnu situaciju da, s jedne strane država duguje sredstva privrednim subjektima, a sa druge strane, firme iz realnog sektora imaju neizmirene obaveze državi po osnovu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << PDV-a, poreza i doprinosa, pri čemu je dug države veći.
Dugovi privrede prema državi su sa visokim kamatnim stopama, tako da ta dugovanja rastu, dok potraživanja preduzeća nemaju kamate, precizirao je on, dodajući da je PKS Vladi Srbije predložila da država bude garant za bankarske kredite firmama kojima duguje.
"Ako ne može na vreme da izmiri obaveze prema realnom sektoru država onda treba za taj iznos da garantuje", ukazao je Bugarin i dodao da se ove godine "puno pričalo o multilateralnoj kompenzaciji, ali da se izuzev najava i spektakularnih priča ništa nije desilo na tom planu".
„Ukoliko se to ne reši, bojim se da ćemo do kraja godine imati problema sa oko 62 hijade blokiranih kompanija, a taj broj može biti i veći što bi bilo zaista poražavajuće i katastrofalno", upozorio je Bugarin.
Predsednik PKS je ukazao i na paradoks da Srbija ima veoma stabilan i likvidan bankarski sektor i poražavajuće nelikvidan privredni sektor, pri čemu je država emitovala trezorske zapise i hartije od vrednosti sa godišnjom kamatom od 12,5 odsto za pokrivanje budžetskog deficita i na taj način mobilisala određeni bankarski kapital, koji je mogao biti plasiran u privredni sektor.
S druge strane, sve firme koje su prema završnom računu na "pozitivnoj nuli" ili su iskazale minimalan gubitak, ne mogu da prođu bankarsku klasifikaciju i dobiju razvojne kredite, objasnio je Bugarin.
"Ne može se razvojni kredit tretirati kao zajam sa rokom otplate na godinu dana, već minimum na tri godine, sa grejs periodom od minimum šest meseci do godinu dana, sa povlašćenim kamatnim stopama koje privreda može da servisira iz svog profita", kazao je on i dodao da bi država, zbog toga, morala da donese jedan poseban paket koji ima kategoriju razvojnih kredita, prihvatljiv za realni sektor.
