Izvor: Blic, 22.Feb.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država da pomogne a da ne razbacuje
Mnoga domaća privatizovana preduzeća kupljena su znatno ispod realne vrednosti čime su, na kraju krajeva, oštećeni svi poreski obveznici. Ako bi država dodatno pomagala tako privatizovana preduzeća, mislim da to ne bi bilo u interesu građana, kaže za „Blic nedelje" Dejan Šoškić, član ekonomskog saveta premijera Mirka Cvetkovića.
Deo biznismena vrši pritisak na vlast kako bi se njihovim kompanijama što pre dodelila pomoć?
Ako se ustanovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da postoji strateški državni interes da se neka domaća preduzeća podrže, mislim da bi to trebalo učiniti na vremenski ograničenoj osnovi „projektnog finansiranja" sa izlaznom strategijom države, gde mora da bude sasvim jasno da uloženi dinar poreskih obveznika mora da vredi više na kraju projekta nego na početku. U suprotnom, državna pomoć privredi mogla bi se pretvoriti u nekontrolisano trošenje novca poreskih obveznika od strane neodgovornih političara radi njihove političke promocije ili zadovoljenja uskih interesa uticajnih lobija.
Da li je pomoć trgovini naš strateški interes?
– Trgovina je aktivnost koja je po definiciji visokoprofitabilna. Trgovci često i posluju tako što dobavljačima plaćaju tek pošto prodaju robu. A to znači da ne moraju da angažuju previše sopstvenog obrtnog kapitala. Zato je moje mišljenje da trgovina svakako nije strateški interes na koji treba trošiti novac poreskih obveznika. Ima mišljenja kako treba pomoći domaće trgovinske firme u regionu jer su to kanali kojima bi se podstakao srpski izvoz. Ja mislim da to u ovom trenutku uopšte nije prioritet.
Pored „punta", predviđene su i subvencije za kreditiranje kupovine nameštaja, iako je ova industrija tokom 2008. ostvarila značajan rast. A programom pomoći, na primer, nije obuhvaćena tekstilna industrija? Zašto?
– Mere koje navodite usmerene su na podsticanje potrošnje domaćih proizvoda. Bila bi sreća da to nije samo „punto", već da se u Srbiji proizvode i druge marke automobila, poljoprivrednih mašina, bele tehnike, elektronskih uređaja itd. Tako će, nadam se, i biti ako naša zemlja želi da izađe iz relativnog siromaštva. Tada bi svu tu potrošnju trebalo stimulisati. Ovako, pošto proizvodimo malo toga što ulazi u grupu trajnih potrošnih dobara, onda je i lista subvencionisanih potrošačkih kredita relativno mala.
Ali „punto" se favorizuje iako se većina delova u njemu ne proizvodi u Srbiji?
– Nije realno očekivati da će delovi u „puntu" odmah biti Made in Srbija, jer smo mi u tehnološkom zaostatku od ko zna koliko decenija. Ali „Fijatu" se isplati da ima lokalne snabdevače i on će ih pronaći onog trenutka kada ti lokalni snabdevači budu u stanju da ispune standarde „Fijata". Naš je interes da „punto" koji se pravi u Srbiji ne bude manje kvalitetan od „punta" koji se pravi u Italiji. A da bi se to dogodilo, i snabdevači moraju da se podignu na određeni nivo. Ako vozila sklapaju naši ljudi i ako postoji perspektiva da se u taj „punto" ugrađuje sve više delova koji su proizvedeni u Srbiji, ja mislim da to treba podržati.
Kakav je vaš stav o ideji da „Srbijagas" konverzijom dugova u akcije postane većinski vlasnik Srpske fabrike stakla?
– Očigledno je da privatizacije često nisu obezbedile ono zbog čega su preduzimane: efikasnije poslovanje i rast proizvodnje domaće privrede. Konverzija duga u akcije nije neobična finansijska transakcija. Ono što je važno je da se na taj način ne kreira neprirodni kvaziholding, već da se tako stečene akcije ponude na tržištu zainteresovanim investitorima. Time bi se delimično ili u celini rešio i inicijalni problem nenaplaćenih potraživanja.
Iskustva s uplitanjem države u privredu u Srbiji nisu baš sjajna. Hoćemo li ovog puta biti bolje sreće?
– U uslovima krize neophodna je državna intervencija radi ublažavanja posledica. Ja ne mogu govoriti u ime saveta, ali moj lični stav je da država u ovoj situaciji mora da pokuša da pomiri teško pomirljive krajnosti: da ne troši previše, ali da pomogne domaćoj privredi, naročito izvoznoj industriji. Vrlo je važno da se ne izgubi kontrola u trošenju sredstava i da se država ne pretvori u državnog bankara ili državnu holding kompaniju koja ponovo postaje vlasnik srpske privrede.
Preporuke za delovanje Vlade
-Da ste vi premijer, koje biste mere preduzeli?
-Verujem da treba ići u pravcu mera koje ne koštaju puno a mogu imati značajne efekte, kao što su:
-državne garancije za kredite domaćoj privredi, pre svega izvoznoj industriji, i potrošačke kredite za nabavku domaćih proizvoda,
-poreske olakšice za produktivne investicije, kako domaće, tako i strane, ali i poreske olakšice za emitovane hartije od vrednosti ukoliko se njima finansiraju ovakve investicije,
-u najvećoj mogućoj meri državne nabavke se moraju orijentisati ka domaćim proizvodima,
-poreskom politikom dugoročno stimulisati deviznu štednju građana,
-propisima NBS dodatno stimulisati poslovne banke na kreditiranje naše industrije, naročito izvozno orijentisane. To svakako nije izvodljivo ukoliko NBS nastavi da bezrizičnu kamatnu stopu drži na nivou od 16,5 odsto godišnje. Banke u tim uslovima imaju interes samo da pod višim kamatnim stopama odobravaju kredite. Sa takvom monetarnom politikom nije moguće boriti se protiv recesije.
.jpg)
