Izvor: Blic, 05.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država časti treći hektar
Država časti treći hektar
BEOGRAD - Od 1. januara iduće godine na snagu stupa uredba Vlade Srbije o povećanju zemljišnog poseda, a uporedo s tim, po prvi put u istoriji, iz budžeta će biti izvdojeno oko 8,5 miliona dolara za program ukrupnjavanja poljoprivrednih poseda. Kako za 'Blic' kaže republički ministar poljoprivrede Dragan Veselinov, država ovim programom želi da pomogne poljoprivrednicima da prošire proizvodnju, ali i onima koji se do sada nisu bavili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poljoprivredom, a žele da to čine, tako što će im omogućiti da svaki treći kupljeni hektar plate novcem iz republičkog budžeta.
Da bi koristili ova podsticajna sredstva, kaže ministar, i sadašnji i budući poljoprivrednici moraju da ispune određene uslove. Oni koji se bave poljoprivredom moraju već imati u posedu najmanje tri hektara, dok oni koji tek kreću sa poljoprivrednom proizvodnjom u startu moraju kupiti minimalno šest hektara zemlje. Država neće propisivati način korišćenja zemlja, ali neće moći da ga drže u parlogu već će imati obavezu da ga obrađuju. A kojom će se poljoprivrednom proizvodnjom baviti, da li će gajiti pšenicu, kukuruz, maline ili bostan, izbor je na njima. Međutim, ako prestanu sa proizvodnjom i zemljište ostave neobrađeno, kaže Veselinov, ovi će ljudi morati državi da vrate novac koji im je odobren za proširenje poseda. Takođe, oni koji zemljište kupe u okviru državnog programa ukrupnjavanja poseda, neće moći da ga prodaju narednih 15 godina izuzev ako ih na to ne nateraju bolest ili neke druge vandredne okolnosti. Po isteku ovog roka, kupoprodaja ovog zemljišta moći će da se odvija nesmetano.
Postupak kupovine zemljišta uz pomoć sredstava programa za ukrupnjavanje poseda biće vrlo jednostavan. Prvo treba sklopiti kupoprodajni ugovor, overiti ga sudu i platiti redovan porez na promet nepokretnosti. Pri tom treba imati u vidu, napominje Veselinov, da će špekulacije u pogledu cene zemljišta biti onemogućene time što će se, prilikom određivanja visine poreza, obračunavati samo cena zemljišta koju, zavisno od klase, priznaje Republička uprava prihoda. Na pitanje o kojim je cenama reč, Veselinov kaže da se cena hektara poljoprivredne zemlje u proseku kreće od 750 do 1.500 evra, a da čak i najkvalitetnija zemlja u Vojvodini ne košta više od 3.500 evra po hektaru. To znači da će poljoprivrednik koji se odluči na kupovinu, na primer, 15 hektara zemlje po ceni od 2.000 evra po hektaru (ukupno 30.000 evra), morati da izdvoji dve trećine ili 20.000 evra, dok će ostatak od 10.000 evra 'dotirati' država.
Da bi stigao do te dotacije, budući kupac moraće da priloži dokaz o uredno izmirenim poreskim obavezama i da, nakon plaćenog poreza na promet nepokretnosti, vlasništvo nad zemljom uredno uvede u katastarske knjige. Kada sve ove papire dobije na uvid, država će iz budžeta na račun prodavca preneti trećinu iznosa iz kupoprodajnog ugovora. Ovim programom država će sufinansirati kupovinu poseda maksimalne veličine do 50 hektara. Na primer, oni koji već imaju pet hektara, moći će, uz pomoć države, da kupe još najviše 45 hektara. Za one koji do sada nisu imali zemlju, a žele da otpočnu s poljoprivrednom proizvodnjom, važno je napomenuti da im država neće pomoći da kupe zemlju ako već imaju redovno zaposlenje u nekoj delatnosti van poljoprivrede.
Ministar Veselinov kaže da veruje da će ova akcija naići na dobar odziv i da se očekuje da tokom 2003. godine uz pomoć države bude kupljeno oko 15.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Ukoliko zahtevi za sredstva iz programa za ukrupnjavanje poseda budu veći od iznosa koji je određen za narednu godinu, oni će biti ostvareni iz budžeta za 2004. godinu. B. K.
