Izvor: B92, 04.Mar.2009, 18:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugi talas krize i banke
Beograd -- U Srbiju stiže drugi talas krize, koji će biti jači i čiji će se negativni efekti osetiti više nego što je to bilo do sada, kaže ministarka Diana Dragutinović.
Drugog dana "Biznis foruma" na Kopaoniku, koji organizuje Savez ekonomista Srbije, na kojem je politička i ekonomsko-poslovna elita zemlje, razgovaralo se o finansijskom tržištu i merama države za prevazilaženje krize.
U Srbiju pristiže drugi talas krize, koji će biti jači i čije ćemo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << negativne efekte osetiti više nego što je to bilo do sada, rekla je ministarka finansija Diana Dragutinović u svom izlaganju na "Biznis forumu".
Hoće li to biti "finansijski cunami” ili neće, pokazaće meseci pred nama. Drugi talas krize će se odraziti i na bankarske sisteme centralne i istočne Evrope, a ni Srbija neće biti pošteđena. Upravo o toj temi su tokom prepodneva u polupraznoj sali razgovarali bankari i ekonomisti.
Osnovna je ocena da je Srbija u nešto boljoj poziciji, kada je reč o bankarskom sektoru, u odnosu na neke druge zemlje iz pomenutih evropskih regija, ali kao i privrednici, i bankari kažu da im je potrebna državna pomoć.
Oni tvrde da im je, pored svih paketa pomoći koje su već dobili, potrebna i pomoć za kreditiranje firmi koje su već nelikvidne. Kažu da imaju dovoljno novca, ali sada im je veći problem kome ga pozajmiti.
"Nama u Srbiji nedostaju dugoročni izvori finansiranja. Mi nešto ne možemo da damo privredi, ako to i nemamo da damo. Marže u poslednje vreme moramo da povećamo, jer se i nama poskupljuju izvori zaduživanja, pa moramo da prenesemo na krajnjeg korisnika”, kaže Slavko Carić, iz banke "Erste”.
"Ocena je bankara da neće doći do smanjenja kredita, ali potrebno je dati pomoć realnom sektoru, a ja sam poseban akcenat stavio na agrar. Jer, agrar je neto devizni izvoznik i ima puno osnova da se taj sektor podrži”, smatra Dušan Antonić, direktor "Agrobanke”.
Ukoliko Evropa i centrale banaka ne pomognu periferiji, a to je i Srbija, domino efekat će udariti i po njima, smatraju ekonomisti.
Za sada se zna da će zemlje centralne i istočne Evrope dobiti od međunarodnih finansijskih institucija oko 24,5 milijardi dolara pomoći za prevazilaženje ekonomske krize.
Ne zna se na koliko novca po ovom osnovu može da računa Srbija, ali postoji nada da će nešto od ove tranše stići i do Srbije. I premijer Cvetković je najavio novih državnih 40 milijardi dinara, kao dodatna sredstva za bankarski sektor.
Ekonomisti smatraju da bankarski sistem u Srbiji ima više dobrih strana, nego slabosti. "Imaju dosta kozervativnu politiku, što nije loše”, smatra Dušan Vujović, glavni ekonomista Svetske banke.
"Ukratko, mislim da bankarski sistem u Srbiji nije loš, ono što njemu nedostaje jeste ulazak u one sfere koje su bile najrizičnije u tekućoj krizi. Razvijanje finansijskog tržišta u pravcu drugih specijalizovanih finansijskih institucija, nekih kreditnih organizacija", kaže on.
Prepodnevni deo savetovanja je završen, a upravo u ovim trenucima učesnici su na ski-stazi i takmiče se "U snegovanju od Hipa do Vipa". U poslepodnevnom delu će se govoriti o tome šta država treba da uradi do kraja ove godine kako bi predupredila i sanirala negativne efekte krize.
Kasnije večeras, učesnike savetovanja očekuje svirka za ovu priliku ponovo okupljenog benda "Monetarni udar", koji čine Mlađan Dinkić i neki ministri iz bivše vlade.
