Izvor: B92, 23.Jul.2012, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugi španski region traži pomoć?
Madrid -- Mursija je postala drugi španski region, posle Valensije, koji je spreman da zatraži finansijsku pomoć od centralne vlade.
Prezaduženi region Valensija na istoku Španije saopštio je da mu je neophodna pomoć centralne vlade , što je zaplašilo finansijska tržišta i otežalo zadatak vlade koja pokušava da izbegne obraćanje međunarodnim kreditorima za pomoć.
Sposobnost 17 španskih autonomnih regiona, koji su istisnuti sa međunarodnog tržišta duga, da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << refinansiraju 36 milijardi evra dugova u ovoj godini, postala je izvor ogromne zabrinutosti investitora otkako ti regioni nisu prošle godine uspeli da ostvare dogovorene budžetske ciljeve.
Ranije ovog meseca je centralna vlada Španije osnovala fond, vredan 18 milijardi evra (22 milijarde dolara), za ublažavanje finansijskih problema regiona, prenela je agencija Rojters.
Šef lokalne vlade Mursije na jugoistoku Španije Ramon Luis Valkarsel je, odgovarajući na pitanje da li Mursija planira da se obrati za pomoć iz tog fonda, odgovorio "naravno" i dodao da se nada da će taj mehanizam za pomoć biti dostupan do septembra.
"Niko ne treba da misli da taj novac predstavlja poklon, uslovi će biti veoma strogi", rekao je Luis i dodao da će biti reči o sumi od 200 do 300 miliona evra.
Mursija, sa 1,4 miliona stanovnika, saopštila je da razmatra mogućnost korišćenja tog mehanizma finansiranja, ali da još nije donela odluku o tome.
Taj region mora da vrati 430 miliona evra kredita u drugom i trećem kvartalu ove godine.
Španska sredstva informisanja pišu da su kandidati za obraćanje za pomoć u najskorije vreme takodje provincije Katalonija, Kastilja-La Manča, Balearska ostrva, Kanarska ostrva i Anadaluzija.
Španski troškovi zaduživanja na rekordnim visinama
Španski troškovi dugoročnog zaduživanja skočili su na rekordne visine jer investitori sve više sumnjaju u uspešnost vladinih napora za stabilizaciju poljuljanog domaćeg bankarskog sistema i javnih finansija.
Prinos, odnosno kamatna stopa na orijentacione 10-ogodišnje vladine obveznice je u ranom poslovanju skočio na 7,343 odsto, sa 7,225 odsto u petak, što je znatno iznad nivoa od sedam odsto koji se smatra opasnim kad je reč o dugoročnom finansiranju.
Madridsko tržište akcija je na otvaranju pretrpelo snažan pad, izgubivši oko dva odsto vrednosti posle klizanja od blizu šest procenata u petak.
Danas su i ostala evropska tržišta u padu, a troškovi pozajmljivanja drugih posrnulih članica evrozone su takodje pod pritiskom kao posledica povratka dužničke krize, uprkos sporazumu o spasavanju španskih banaka koji je postignut ranije ovog meseca.
Španska vlada je nedavno objavila kresanja vladinih izdataka i druge mere za stabilizaciju svojih javnih finansija, ali je taj program, izgleda, samo podstakao špekulacije da će Madridu možda biti neophodna puna pomoć Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda za spasavanje.
Prinos na italijanske 10-ogodišnje obveznice je danas takodje znatno povećan - na 6,302 odsto, sa 6,149 odsto u petak.
Svaki prinos iznad šest procenata smatra se neodrživim za dugoročno finansiranje, pri čemu je kamatna stopa od sedam odsto primorala Grčku, Irsku i Portugaliju da zatraže inostranu pomoć za spasavanje.
