Izvor: GdeInvestirati.com, 21.Jan.2015, 11:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dramatičan pad cene akcija Bombardiera
BEOGRAD - Akcije Bombardiera pale su za tri dana skoro 35%. Sprega emocija, tajkuna, analitičara, tržišta i sankcija Rusiji lome nesrećni Bombardier?
Za nama je veoma uspešna godina za poslovnu avijaciju. Tango Six portal izveštavao je sa najbitnijih globalnih sajmova (1,2,3) odakle smo vam slali poslednje trendove, kako u tehničkom, tako i ekonomskom aspektu ove pod-industrije.
Rast prodaje očekuje se i u ovoj godini a proizvođači (koji su preživeli) >> Pročitaj celu vest na sajtu GdeInvestirati.com << nadaju se profitima od napora uloženih u razvoj tokom godina krize. Iako beleži dobru prodaju, Bobmardier, treći najveći proizvođač aviona na svetu uz Boeing i Airbus, najavio je prekid razvoja novog modela Learjet 85 i uz to otpis investicije od 1.4 milijardi dolara i otpuštanje 1000 zaposlenih.
Biće to treće veliko otpuštanje u Bombardieru za poslednih 12 meseci, čak manje nego prva dva. Ali ovoga puta sve je drugačije. Istog dana kada je vest objavljena, Bombardier je na berzi izgubio 25.8% vrednosti a sledećeg dana još dodatnih 5.8%. U ponedeljak je cena nastavila da pada. Bombardier za samo 3 dana vredi skoro 40% manje! Investitori su reagovali burno uz masovno povlačenje i prodaju akcija.
Za one koji su pratili našu analizu proizvođača poslovnih aviona i nije neko iznenađenje.Previše dugo je Bombardier porađao novi Learjet 85 da bi to više imalo ikakvog smisla. Jer, svet se za tih par godina promenio. I tržište. A i konkurencija nije baš sedela skrštenih ruku, a radila je daleko brže.
No, otkazivali su i drugi proizvođači projekte i ranije ali nikada se to tako negativno nije odrazilo na kompaniju. Šta su zapravo uzroci otkazivanja projekta Learjet 85 i koje su moguće posledice po Bombardier?
Malo istorije
Proizvođač motornih sanki i šinskih vozila iz Kvebeka u svet avijacije ušao je 1986. godine akvizicijom Canadaira, zatim 1990. godine Learjet-a i 1992. godine de Havillanda.
Posluje u oba civilna sektora avijacije: poslovnom i komercijalnom.
U sektoru poslovne/biznis avijacije posluje u sva 3 segmenta: lakih, srednjih i velikih poslovnih aviona.
U segmentu lakih poslovnih aviona nudi modele Learjet 70 i 75 naslednike modela 40XR i 45XR. Bombardier je u ovaj segment ušao akvizicijom finansijski posrnulog Learjeta 1990. godine. Razvoj i proizvodnja nastavljeni su u Kanzasu u originalnoj Learjetovoj fabrici.
U sektoru srednjih poslovnih aviona nudi modelele Challenger 300 i 605, sada unapređene u modele 350 i 650. Serija 300 dizajnirana je u fabrici Learjeta u Kanzasu gde se i proizvodi. Serija 600 nasleđena je od Canadaira koji je originalni dizajn LearStar 600 kupio od Bill Leara (osnivača Learjeta).
U sektoru velikih aviona nudi modele Global 5000 i 6000, sa modelima 7000 i 8000 u fazi razvoja. Originalni Global (XRS) nastao je kao poslovna verzija regionalnog komercijalnog modela BD-700 koji je nova i veća verzija modela BD-200 baziranog na platformi Challenger 600.
U komercijalnoj avijaciji prisutan je sa regionalnim turboprop avionima Q Serije (Q400) dobijenih akvizicijom de Havillanda (model Dash-8). U ponudi su i veoma uspešni regionalni jet-ovi CRJ serije 700/900/1000, dobijenih akvizicijom Canadair-a i daljim razvojem DB-100/200 u seriju DB-700 (opet na platformi Challenger 600).
Veliki planovi novog menadžmenta koji je preuzeo kompaniju 2008. godine bili su osvajanje novih segmenata tržišta. Novi Learjet 85 u klasi lakih poslovnih aviona, novi Global u najprestižnijoj poslovnoj klasi i u komercijalnoj avijaciji nova C Serija koja bi trebalo da konkuriše Boeingu 737 i Airbusu A320. Tokom tih 6.5 godina akcije kompanije su pale za gotovo 70% od čega 40% u zadnjih 3 dana. Činjenica je da investitori i profesionalci u avio industriji emotivno reaguju na pomen Learjeta.
Krivo je more (da ne kazem tržište)
Kao što smo već pisali, na tržište poslovnih aviona zadnju deceniju izuzetno utiču kupci (tajkuni/šeici) Rusi, Kinezi i Arapi. A oni vole velike avione. Ekonomska kriza 2008. godine dovela je do pada prodaje malih i srednjih poslovnih aviona. Proizvođači koji su imali sreće da nude veće letelice nastavili su razvoj uspešnih, velikih, poslovnih aviona. Oni drugi su ili propali ili pokušavaju da se prilagode novim trendovima.
Zato je prvi od tri ključna razvoja Bombardiera baziran na intenzivnom i ubrzanom unapređenju Global serije. Pored postojećih modela 5000 i 6000, Bombardier ubrzano završava razvoj modela 7000 i 8000.
Drugi pravac razvoja je komercijalna avijacija i C Serija koja kapacitetom od 110 do 130 sedišta konkuriše modelima Boeing 737 i Airbus A320. Bazira se na predviđanjima ogromne potražnje koja se očekuje na tržištima u razvoju pre svega u Aziji, ex SSSR-u i Latinskoj Americi.
Treći pravac razvoja bio je Learjet 85. Learjet kao najinovativniji deo grupacije trebalo je da razvije potpuno novi model, najveći Learjet do sada, baziran na kompozitnim materijalima. Iako kapaciteta osam putnika i dometa oko 3000 NM (mogućnost interkontinentalnih letova) zapravo je trebalo da bude platforma za sve buduće Bombardierove modele. Ulazak u budućnost avijacije.
Challenger modeli, po toj strategiji razvoja, biće samo “šminkani” novom avionikom i novim motorima ali zapravo na starim platformama (serija 300 stara 15 godina i legendarna serija 600 sada već stara 35 godina). Ista strategija primenjena je i na “šminkanje” Learjet 40/45 modela u modele 70/75. Model Dash-8 prešminkan je u model Q400 a sledi mu i lepljenje NextGen nalepnice.
Šta je pošlo naopako?
Novi Learjet potpuno je novi dizajn, ne prepakivanje postojećih. Korišćene su sve raspoložive najsavremenije tehnologije. To je ujedno i prvi Bombardier izradjen od kompozitnih materijala. Lakši a daleko izdržljiviji i fleksibilniji trup aviona prekretnica je novog dizajna. Bolje karakteristike na većim brzinama i visinama uz manju potrošnju. No, proizvodnja novog modela planirana je u novoj fabrici – u Meksiku. Jeftina radna snaga bila je kriterijum menadžmenta. Problem je proizvodnja kompozitnih materijala na nadmorskoj visini na kojoj nema dovoljno atmosferskog pritiska za istiskivanje vazduha između CF slojeva (carbon fiber layers). Rešenje je bilo prelazak na drugu tehnologiju, “autoclave” na bazi suvog nitrogena – što je dodatno usporilo razvoj.
Bombardier ja za nove modele Global potpisao dva najveća ugovora u istoriji poslovne avijacije: sa Netjetsom i Vistajetom u ukupnoj vrednosti od 14 milijardi dolara. I kao što smo već pisali, kada Warren Buffett najveći investitor svih vremena, u sred najveće ekonomske krize kupuje avione – ne želite da znate koliki je popust dobio.
Time je dovedena u pitanje profitabilnost proizvodnje dok su troškovi razvoja ekstremno ograničeni. Sa druge strane, dogovoreni rokovi isporuke ne ostavljaju nikakav prostor za kašnjenja što drastično diže cenu razvoja. Pokazalo se da razvoj Global serije košta više od planiranog. Ali veći je problem što projekat razvoja C Serije, koji je zapao u teškoće, ne samo da košta više od plana nego odvlači nekontrolisano mnogo para. Strateška odluka da se nastavi u tom pravcu možda je na duži rok opravdana ali na kratak rok podrazumeva uštede na drugim projektima.
Ekonomske sankcije Rusiji – privremeno je stopiran posao vredan 3.4 milijardi dolara za isporuku 100 regionalnih aviona Q400 Ruskom trežištu (sporno je finalno sklapanje u Rusiji).
Epilog – Bombardier je ostao bez para
Po procenama analitičara na berzi, Bombardieru je za normalno fukcionisanje na početku godine potrebno oko 2 milijarde dolara. Gotovina kojom u toku godine raspolaže kretala se od 1.2 do 1.4 milijarde dolara. Na početku 2015. godine Bombardier je raspolagao sa svega 800 miliona dolara.
Prva žrtva novih mera štednje je projekat Learjet 85. On je i do sada kasnio usled otežanog finansiranja ali je sada konačno stopiran. Investicija od 1.4 milijardi dolara će biti otpisana, mada će se sva razvijena tehnologija i patenti koristiti na drugim projektima.
Posao će izgubiti preko 1000 zaposlenih u Kanzasu i Meksiku. I biće to treće veliko otpuštanje za poslednjih godinu dana. Početkom 2014. godine otpušteno je 1700 radnika a zatim sredinom 2014. godine još 1800 radnika. Gotovo 1 od 6 radnika Bombardier-a je ostao bez posla.
I za kraj, Kanadska Španska serija
Možda je sada malo jasnija burna reakcija investitora i berze. Stopiranje Learjet 85 projekta govori o tome koliko je zapravo teška situacija u kojoj se Bombardier nalazi. I ne, nije kriv nesposoban bord direktora. Kriva je sprega emocija, tajkuna, analitičara, tržišta i sankcija Rusiji.
Ali ne brinite, Bombardier je za privredu Kanade suviše veliki da bi propao. I ranije je Vlada Kanade raznim merama i investicjama pomagala opstanak Bombardiera. Ne sumnjajte u to da će i ovoga puta spašavati posrnulog giganta.
Nastavak na GdeInvestirati.com...
.jpg)
