Izvor: Glas javnosti, 13.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drakulić opet merka JRB
BEOGRAD - Zoran Drakulić i dalje je zainteresovan za kupovinu Jugoslovenskog rečnog brodarstva nakon što je prethodni tender poništen zbog odustajanja prva dva učesnika. Agencija za privatizaciju nije pristala tada na pregovore sa njegovom firmom „Ist point“, a iz te kompanije su čak bili najavili i tužbu jer su smatrali da je trebalo da budu drugorangirani na listi ponuda.
Prošle nedelje Agencija je objavila drugi tender za prodaju 69,90 odsto odsto kapitala JRB i do 5. septembra >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je rok za otkup tenderske dokumentacije, a za ponude 26. septembar. Drakulić je, prema priči zaposlenih, prošle nedelje obišao remontnu radionicu tog preduzeća u Pančevu i detaljno sve pregledao i „premerio“. Ovaj srpski biznismen je, kako tvrde zaposleni u ovoj brodarskoj kompaniji, zainteresovan za rečnu flotu tog preduzeća, ali i za građevinsko zemljište čiji je korisnik ta kompanija. Pošto se ovoga puta očekuje manji broj učesnika na tenderu, i pozicija Drakulića je bolja.
On je pre godinu i po dana kupio i austrijsku kompaniju DDSG kargo sa 257 brodova. Pre nekoliko meseci „Ist point“ je, nakon propadanja tendera za JRB, započeo pregovore o kupovini još jedne regionalne kompanije iz te branše. U „Ist pointu“ su tada rekli da, ukoliko uspešno završe te pregovore, odustaju od kupovine srpske firme.
DOBIT U PROŠLOJ GODINI - 600.000 EVRA
Tendersku ponudu mogu da daju samo kompanije koje se bave rečnim saobraćajem najmanje poslednje tri godine, a koje su 25. juna ove godine imale u vlasništvu flotu sa minimumom tovarnog prostora od 50.000 tona nosivosti, kao i da je prihod u 2007. godini bio veći od 20 miliona evra. JRB sa oko 500 zaposlenih spada u četvrtu kompaniju za rečni transport na donjem toku Dunava. Prošle godine je prevezla 1,45 miliona tona tereta sa prihodom od 16 miliona evra, dok je dobit bila 600.000 evra.
Među zaposlenima postoji bojazan da se neće možda postići najveća cena sa prošlog tendera, a što bi moglo da utiče i na vrednost akcija koje njima pripadaju kroz besplatnu podelu. Ilija Ivošević, predsednik Samostalnog sindikata preduzeća, kaže da zaposleni ovoga puta očekuju strateškog partnera, kompaniju iz iste branše, što nije bio slučaj na prvom tenderu. Zbog oštrijih tenderskih uslova, on smatra da će broj zainteresovanih firmi za otkup tenderske dokumentacije biti manji nego prošli put, kada je čak 11 kompanija to učinilo, kao i onih koji daju obavezujuću ponudu, samo pet.
U okviru socijalnog programa zahtev za otpremninama ne bi trebalo da bude manji od 300 evra, što je bilo postignuto u pregovorima sa ranijim kupcem koji je odustao. Na pitanje koliko vredi JRB, odnosno na koliko je procenjena ta kompanija, Ivošević oprezno kaže „koliko tržište ponudi, jer među uslovima nije navedena i početna cena“. Iznos potreban za investicije pre svega u obnovu rečne flote, dodaje on, ne bi trebalo da je manji od 20 miliona evra. Kao razlog više da će ovoga puta sve ići mnogo ozbiljnije, bez odustajanja kupaca uoči samog potpisivanja ugovora, predsednik sindikata navodi i visoku bankarsku garanciju od milion evra. U slučaju odustajanja od kupovine, Agencija za privatizaciju zadržava taj iznos kao što je učinila u vreme prvog tendera kada je iz dva puta naplatila 600.000 evra.
Prvi tender za prodaju JRB-a poništen je u martu jer su prvo pobednik, a zatim i drugorangirani ponuđač odustali od posla. Najbolju ponudu dao je kiparsko-singapurski konzorcijum „Tamoza-Daksin“, sa cenom od 32,25 miliona evra i investicijama od 10 miliona evra. Konzorcijum firmi „Palmali“ sa Malte nudio je 30 miliona evra za kapital i 15 miliona evra za investicije, a kiparska kompanija „Ist point“ Zorana Drakulića ponudila je 23 miliona evra i 14,6 miliona evra za investicije. Rečnu flotu JRB-a čini 16 brodova, 14 potiskivača, dva tegljača i 120 barži. Poslednji brod, samohotku „Deligrad“, izgradili su 2004. godine, nazvanog po prvom brodu koji je zaplovio pod zastavom Kneževine Srbije 1862. godine. Zbog dugog postupka privatizacije koji je otvoren pre tri godine, preduzeću su hitno potrebna ulaganja u remont plovila da bi mogao da se preveze čvrsti i rasuti teret, ali i nafta na potezu od Konstance na Crnom moru do Roterdama u Holandiji.
JRB raspolaže sa 49.000 kvadratnih metara građevinskog zemljišta i 19.467 kvadratnih metara poljoprivrednog zemljišta u Pančevu, ima pristanište u Prahovu, poslovnu zgradu od 6.500 kvadrata u Kneza Miloša, a u čijoj neposrednoj blizini izraelska „Plaza“ gradi hotel i poslovni centar.
Ma, mufljuz ..
