Izvor: Politika, 20.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drakulić ili novi tender
Osnovna nepoznanica je da li je i posle "pucanja" posla moguće pozvati drugorangiranog ponuđača – konzorcijum firme "ORN" i "Ist pointa" Agencija za privatizaciju juče je saopštila da će rumunskoj kompaniji "Kuprom" dati dodatni rok za dostavljanje bankarske garancije za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Ekstra rok ističe 24. aprila u ponoć i ukoliko do tada ovaj potencijalni kupac, sa kojim je kupoprodajni ugovor zaključen 5. marta, ne ispuni ovu svoju ključnu obavezu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << taj ugovor, kao i onaj o prenosu eksploatacionih prava – biće raskinut.
Tračak nade da u ovoj, za Srbiju značajnoj, prodaji nije sve izgubljeno, pojavio se juče saopštenjem "Kuproma" u kome oni navode da su pod određenim uslovima spremni da "nastave s postupkom". Iza ovakve formulacije verovatno bi trebalo da se skriva njihova spremnost da dostave bankarsku garanciju za isplatu ugovorene cene od 400 miliona dolara, pride i za investicije od 180 miliona dolara. "Obezbeđenje sredstava i zaključenje posla moguće je samo ako se obezbede uslovi za procenu imovine RTB-a i saradnja sa sindikatima i lokalnim vlastima", navodi se u saopštenju "Kuproma".
U ovdašnjoj javnosti nedeljama su iskazivane sumnje da relativno nedavno osnovana rumunska firma, uz to i ne tako impresivne finansijske snage, može da kupi Bor. Otuda se neminovno postavlja pitanje šta se može učiniti u slučaju propadanja ovog ugovora? Drugačije rečeno, koje su opcije pre svega zakonski moguće i dozvoljene.
Osnovna nepoznanica svodi se na to da li je u ovoj situaciji "pucanja" posla moguće pozvati drugorangiranog ponuđača – konzorcijum engleske firme "ORN" i kompanije "Ist point" ovdašnjeg biznismena Zorana Drakulića, čija je ponuda glasila na 320 miliona dolara, i s njima nastaviti pregovore oko prodaje Bora. Ili je, pak, raspisivanje novog tendera i vraćanje celog ovog procesa na početak jedino što zakon dozvoljava.
Naime, u Uredbi o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom nigde izričito nije predviđeno postupanje u situaciji kada se sa kupcem zaključi ugovor, a on ne isplati kupoprodajnu cenu. Samo tim činom on postaje i stvarni vlasnik. Uredba predviđa samo ovakav slučaj: "kada učesnik na tenderu, čija je ponuda proglašena najpovoljnijom, ne potpiše ugovor o prodaji u roku iz čl. 22. i 22a ove uredbe, smatraće se da je odustao od kupovine. U slučaju iz stava 1. ovog člana Agencija poziva na potpisivanje ugovora sledećeg učesnika na tenderu čija je ponuda najviše rangirana na tender listi."
U Ministarstvu privrede i Agenciji za privatizaciju juče se nikako nije moglo dobiti tumačenje o tome da li će se, u slučaju propadanja ovog posla, raspisivati novi tender ili će biti pozvan drugorangirani ponuđač i oni su loptu prebacivali u tuđe dvorište. Logično je, međutim, da bi zvanični tumač ove situacije trebalo da bude Ministarstvo privrede, jer su oni tvorci pomenute Uredbe na čiji je predlog, uostalom, to vlada i usvojila.
Inače, svojevremeno je Agencija, podstaknuta negativnim stavovima u javnosti prema rumunskom ponuđaču, saopštila da se po Uredbi o prodaji kapitala imovine javnim tenderom, ukoliko dođe do potpisivanja kupoprodajnog ugovora, a kasnije ugovor bude raskinut iz bilo kojih razloga, pristupa ponovnom raspisivanju tendera, ili proglašavanjem stečaja, ukoliko je to preduzeće u dugovima.
Za sada je jedino poznato da država, u slučaju odustajanja "Kuproma", ima pravo da naplati bankarsku garanciju od tri miliona evra dostavljenu prilikom kandidature na tenderu.
Bilo kako bilo, Boru vreme "curi". Dugovi te kompanije, kao što je dobro poznato, premašuju 600 miliona dolara, od 2001. godine državi ne plaća poreze i doprinose na plate radnika, a svakog meseca iz državne kase im se daju subvencije od oko 20 miliona dinara, odnosno oko 2,5 miliona evra. Ne tako davno Svetska banka je dala predlog za njegovo zatvaranje, tačnije stečaj, da bi samo pre mesec dana "Svetska banka pozdravila prodaju srpskog problematičnog kompleksa bakra RTB Bor rumunskoj grupi bakra "Kuprom" sa obrazloženjem da će to pomoći revitalizaciji jednog od najsiromašnijih regiona u Srbiji".
Jovana Rabrenović
[objavljeno: 20.04.2007.]
