Izvor: B92, 27.Avg.2010, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drakulić: Ne odlazim ja nigde
Beograd -- Biznismen Zoran Drakulić kaže da ne odlazi po drugi put iz Srbije, kao i da zasad ne razmišlja o bavljenju politikom.
Stari akcionari u "Ist pointu" sada imaju 33 odsto vlasništva, a ulaskom investicionih fondova iz SAD i Velike Britanije dug je umanjen za 100 miliona evra, kaže Zoran Drakulić o prodaji firme.
Svrha transakcije je povećanje tržišne vrednosti kompanije. Drakulić dodaje da u "Ist pointu" niko nema većinski paket akcija, objašnjavajući >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zašto je postao manjinski vlasnik kiparske multinacionalne kompanije.
Drakulić ocenjuje da je posredi „jedna od najspecifičnijih transakcija u Evropi u ovom trenutku", obavljena je početkom ove godine i zbog delikatnosti su najpre obaveštene banke, pa tek onda javnost.
On naglašava da nije reč o prodaji kapitala, već o konverziji dugova firme u imovinu poverilaca, što na Kipru nije oporezivo, i da budžetu Srbije nije uskratio ni evro jer plaća sve pripadajuće poreze.
Na pitanje zašto je lišio sebe statusa većinskog vlasnika, Drakulić kaže da je proteklih godinu i po dana bio težak period.
"Ni naredni neće biti tako sladak, pogotovo u Srbiji, a ne vidi se ni kraj globalne ekonomske krize. To je biznis, a ne senzacija. U mnogim našim firmama stoprocentni vlasnici su domaći biznismeni, imaju hipoteke veće vrednosti od sve imovine, pa je pitanje da li su oni vlasnici ili su to banke", kaže Drakulić.
On navodi da će i u budućnosti biti kupovina i prodaja, jer je kompanija "zdrava".
"Zbog razvoja poslova ne možemo bez jakih fondova da podignemo kompaniju i prodamo pa kupimo nešto drugo. Za ulazak u naš posao bore se velike kompanije sa jačom pozicijom od naše na svetskom tržištu. Od ove transakcije akcionari nisu zaradili, a ako prodamo preostalih 33 odsto, to je druga priča", navodi ovaj srpski biznismen.
Njegova pozicija u firmi nije promenjena jer, kako kaže, "gro odluka se uvek donose konsenzusom akcionara i nema promena".
Na pitanje da li opet planira da se bavi politikom po drugi put (bio je kandidat za gradonačelnika), Drakulić je rekao da "u ovom trenutku ne razmišlja o politici" i predlaže stezanje kaiša. "Sa sedam miliona stanovnika i njenim potencijalima, Srbija ne sme biti ekonomski problem. Stvari mogu biti rešene relativno brzo kada bismo svi stegli kaiš dve godine, posle toga krećemo uzlaznom putanjom da bi građani Srbije živeli časno. Ne vidim da idemo ka tome", kaže Drakulić.
Uzrok dugova koje je kompanija imala pre ove transakcije je nedostatak podrške za poslovanje.
"Kontaktirali smo s vrhom vlasti jer smo hteli da nađemo zajedničku varijantu povodom transportnog saobraćaja na Dunavu, a to je strateška stvar na kojoj je mnogo novca izgubljeno. Srbija će godišnje imati potrebu da transportuje 15 miliona tona roba, domaće brodarstvo JRB ima kapacitet oko milion tona, što smo našom, austrijskom i mađarskom flotom mogli podići za tri miliona tona. U Konstanci imamo silos kapaciteta 100.000 tona, planiramo gradnju novog silosa od 150.000 tona. Srbija ima šta da izveze i uveze preko te luke, od rude gvožđa iz „Ju-Es stila" preko žitarica do đubriva koje će Prahovo proizvoditi. Od Vlade Srbije tražili smo da i vlasnički uđe u tu priču. Da nije bilo krize, danas bismo bili vlasnici JRB", objašnjava Drakulić.
Drakulić dodaje da im je tada rečeno da se nema para, i smatra problemom što svaki novi ministar vodi svoju politiku, bez jasne strategije razvoja.
"Problem je u tome što od 2001. do danas nije doneta strategija ekonomskog razvoja države da znamo šta tačno hoćemo, nego se rešava od danas do sutra... Tranzicione pare, umesto u investicije, otišle su na budžetska davanja", tvrdi Drakulić.
"Pokušaj države da sa nekoliko biznismena realizuje taj projekat propao je i zato što nije zatvorena finansijska konstrukcija. Naša primedba bila je da se ne zna da li je to komercijalno isplativo; isplativiji je Dunav i maksimalni izlaz u Konstancu, nego razvoj Bara", odgovara Drakulić na pitanje zbog čega je odbio da bude sa državom u konzorcijumu za kupovinu barske luke.
Stranci imaju veću podršku od nas
Poslovni svet u Srbiji je poslednjih meseci na udaru, iako smo bolji od privrednika u regionu, kaže Drakulić.
"Napadaju nas da smo nepristojno bogati i da iznosimo kapital, a ćuti se da upošljavamo na desetine hiljada radnika i da dobro radimo ono što znamo. Nekada tehnološki zaostalo „Sevojno", danas 90 odsto proizvodnje izvozi u Nemačku, Italiju, Belgiju, SAD. A uložili smo 40 miliona evra i još oko sto miliona evra stalno je u proizvodnji. Kakvo je to izvlačenje para? Strani investitori imaju veću podršku od nas, a njihov interes da ovde rade nije isti kao naš", smatra on.
Što se tiče apela vlasti da najuspešniji srpski biznismeni investiraju u Srbiju jer stranih investicija neće biti, Drakulić kaže da je tih priča bilo, ali su one bile za "javnost i političke poene".
"Gro tih jako bogatih biznismena, a slična je situacija i u svetu, nemaju pare jer su se do sada zadužili. Ako „Ist point" zapošljava ovde više od 3.000 radnika, onda je to naš doprinos državi i narodu, ali svest o tome se gubi zato što se viri u tuđi džep. Mi ovde dovoljno radimo, malo nam treba da lepo živimo, neka dođu novi umesto nas, pa neka oni dele sa državom ako budu imali šta. Dok u Srbiji nema profita, stvar će biti ovakva kakva jeste", smatra Drakulić.
On je objasnio da je očekivao mnogo bolje rezultate u Srbiji i veću podršku države, ali se, nažalost, to se nije desilo.
"Kao privatni poslodavci, imamo ogromne probleme i nezadovoljne radnike jer su im plate i do 40 odsto manje od primanja u nekim državnim gubitašima. Hrvatski „Atlantik" kupuje „Drogu Kolinsku" za 370 miliona evra, što je za firmu tog obima, po mom mišljenju, nezamislivo bez šire pomoći. Naši biznismeni za takve poslovne poduhvate nemaju podršku države", zaključuje Zoran Drakulić.
