Izvor: B92, Tanjug, 22.Jul.2009, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragutinović: Pad BDP od 3,5 do 5 %
Beograd -- Pad bruto-domaćeg proizvoda (BDP) do kraja godine biće u intervalu od 3,5 do pet odsto, kaže ministarka finansija Diana Dragutinović.
Rebalans budžeta projektovan je na planiranom padu BDP-a od dva procenata
Ministarka finansija ocenila je da su u odnosu na prošlu godinu mesečni prihodi budžeta u 2009. godini bili nominalno manji za tri odsto, a da su bili čak za oko šest odsto niži u odnosu na plan za ovu godinu. Ona je najavila da će u septembru >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << država početi da izdaje dugoročne hartije od vrednosti sa rokom dospeća od godinu dana, nominovane u dinarima.
Diana Dragutinović kaže da pad BDP-a nije tako dramatičan, ali da je zabrinjavajuća činjenica da je značajno promenjena struktura potrošnje, i da je potrošnja opala mnogo više od pada BDP-a.
"Pala je potrošnja industrijskih proizvoda, pao je uvoz, dakle sve ono što u suštini donosi najveće poreske prihode. Potrošnja je pala za 10 do 15 odsto i to je presudno uticalo na pad poreskih prihoda", navela je Dragutinović.
Ona je podsetila da je u aprilu dostignuta najniža tačka u domaćoj ekonomiji, zbog velikog pada industrijske proizvodnje, ali je u maju pad BDP zaustavljen, zahvaljujući najviše porastu industrijske aktivnosti i to u delatnosti saobraćaja.
Govoreći o prihodima državne kase, ministarka finansija je navela da su u odnosu na prošlu godinu mesečni prihodi budžeta u 2009. godini bili nominalno manji za tri odsto, a da su bili čak za oko šest odsto niži u odnosu na plan za ovu godinu.
Plan je za ovu godinu bio da mesečni prihodi budžeta budu oko 54 milijarde, a rashodi oko 60 milijardi dinara, što bi značilo deficit od oko šest milijardi dinara, precizirala je ministarka finansija i dodala su stvarni prihodi budžeta bili oko 50 milijardi dinara, a rashodi oko 59 milijardi, uz deficit od oko devet milijardi dinara.
Ministarka finansija je priznala da nije očekivala toliki budžetski deficit, jer, kada se projektuju prihodi budžeta, bez obzira na usporavanje privredne aktivnosti, očekuje se da će pad poreskih prihoda pratiti usporavanje te aktivnosti, međutim, pad poreskih prihoda koincidirao je sa padom potrođnje, pre svega uvoza.
Kreditima ćemo pokrivati sve veći budžetski deficit
Vladimir Gligorov sa Ekonomskog insituta u Beču smatra da je procena pada BDP-a dosta realistična. On kaže i da najava da će država na jesen početi da izdaje dugoročne hartije od vrednosti u suštini znači dodatno zaduživanje države.
Gligorov za B92 navodi da je problem sa kojim se Vlada suočava to što se obavezala na povećanje PDV-a u pregovorima sa MMF-om ako druge mere zakazu, a zakazale su.
Ipak, i premijer i ministar ekonomije bi radije da ne povećavaju poreze i PDV već planiraju da se država dodatno zaduži jer, prema njihovim procenama, nije previše zadužena i ima prostora za dodatno zaduženje. Drugo je pitanje da li će to MMF uvažiti, kaže Gligorov.
Kada je reč o obezbeđivanju novih izvora prihoda za finansiranje budžetskog deficita, Dragutinović je navela da je Ministarstvo finansija već obezbedilo oko 200 miliona evra za finansiranje deficita budžeta u ovoj i početkom sledeće godine, dodajući da se ratifikacija tih ugovora u parlamentu očekuje na jesen.
U Skupštini Srbije upravo je na raspravi Predlog zakona o kreditu države od Alfa, Vojvođanske i Pireus banke, u ukupnom iznosu od oko 90 miliona evra, kazala je ona i napomenula da je od prodaje kratkoročnih i dugoročnih državnih hartija od vrednosti u ovoj godini obezbeđeno oko 60 milijardi dinara za finansiranje budžeta.
Ona je navela da je od Svetske banke već obezbeđeno oko 50 miliona dolara, a očekuje se i prva tranša makrofinansijske pomoći EU za budžet Srbije u ukupnom iznosu od oko 120 miliona evra.
Dragutinović: Očekuje nas jednocifrena inflacija
Povećanje PDV-a ipak je opcija?
Ministarka Dragutinović kaže da je reforma janve potrošnje prioritet i da je rano govoriti o povećanju PDV-a iako ona razmatra koliko je povećanje poreza "pravi lek za Srbiju". Ona je navela primer Mađarske koja je donela Zakon o fiskalnoj odgovornosti, povećala stopu PDV-a i imaće deficit ispod tri posto BDP-a, a samo pre dve godine imala je deficit od 10 odsto. Prema njenim rečima ukoliko kriza bude kratko trajala, postoji mogućnost da se u Srbiji primeni taj makroekonomski model, ali nije isključen i neki drugi scenario.
Ministarska finansija smatra da će do kraja godine inflacija biti zaista jednocifrena, i da će se kretati "između osam i devet odsto". Ona je podsetila da je, prema najnovijim statističkim podacima, indeks potrošačkih cena u junu iznosio 8,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
"Međutim, hoću da vas podsetim da je u junu zabeležena stagnacija i čak mislim pad velikog broja cena", ukazala je ona.
U odgovoru na pitanje zašto u Srbiji inflacija raste, za razliku od nekih razvijenih zemalja gde pada usled uticaja svetske krize, Dragutinović je objasnila da za to postoji više razloga, a jedan od njih je "evroizacija" domaće privrede, odnosno, kolebanje deviznog kursa koje se najvećim delom preliva u rast cena proizvoda i usluga.
"Drugi razlog je što je opet počela da raste cena nafte i ta cena se takodje prelila u rast inflacije", kazala je ministarka finansija, i dodala je da je treći razlog za rast inflacije u Srbiji jednokratno povećanje akciza, kao mera Vlade Srbije za ublažavanje negativnih efekata svetske krize.
"Ja naravno očekujem, bez obzira na baš velike kiše, da će poljoprivredni proizvodi imati tendenciju pada, kao i mnogi drugi proizvodi zbog pada tražnje", rekla je Dragutinović, i dodala se na jesen može desiti da dodje do opšteg pada cena, odnosno deflacije, kao i u drugim državama Zapadne Evrope.
