Izvor: S media, 23.Jul.2009, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragutinović: Očekujem dogovor sa MMF-om
Ministarka finansija Diana Dragutinović izrazila je uverenje da će Vlada Srbije uspeti da se dogovori sa Medjunarodnim monetarnim fondom da budžetski deficit bude povećan sa tri na 4,5 odsto bruto-domaćeg proizvoda u 2009. godini, pri čemu će vlada predložiti kredibilne mere kako bi smanjila deficit.
"Ja mislim da će dogovor biti sledeći - da će definitivno oni nama dozvoliti povećanje deficita, ali da ćemo morati da predložimo kredibilne mere koje će taj deficit >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << smanjiti", rekla je Dragutinović je u intervjuu Tanjugu.
Ministarka finansija je ukazala da je Srbija ispunila skoro sve preuzete obaveze iz aranžmana s MMF-om, izuzev fiskalnog deficita.
Ona je naglasila da otpuštanje viška zaposlenih u javnom sektoru kao mera smanjenja javne potrošnje zahteva vreme, kako se ne bi ponovilo prethodno iskustvo: da se otpuštenima plati socijalni program, a onda u javnoj upravi budu zaposleni novi ljudi.
Izvesno je, medjutim, da će zamrzavanje plata i penzija biti produženo i u 2010. godini, rekla je ministarka Dragutinović.
"Ja očekujem prvo da vlada i MMF zajednički ocene makroekonomsku situaciju i da oko trenutnog stanja postignemo saglasnost", rekla je Dragutinovićeva, uoči dolaska Misije MMF-a u Beograd, krajem avgusta, kada će biti izvršena prva revizija potpisanog stend-baj aranžmana sa Srbijom.
Zajednička ocena makroekonomskog stanja važna je zato što će od nje zavisiti kakva će se fiskalna i monetarna politika voditi posle razgovora sa Misijom MMF-a, ukazala je ona, i dodala da je, recimo, Srbija ispunila i druge zahteve, kao što je nivo maksimalnog rashoda države, koji je niži od traženog.
Kada je reč o samom deficitu budžeta, Dragutinovićeva je rekla da bi pod pretpostavkom da nije bilo krize i pada privredne aktivnosti deficit budžeta bio minimalan sa ovakvim merama vlade, od jedan do 1,5 odsto BDP-a.
Pretpostavljeni deficit budžeta od četiri do 4,5 odsto BDP-a do kraja godine "nestaće onog trenutka kad privreda počne da raste", predočila je ona.
"Dakle, ono što očekujem jeste da će MMF tražiti kredibilne mere kako da smanjimo deficit za jedan do 1,5 odsto BDP-a, ne deficit u celini. Mislim da će to biti naš prostor za razgovore i mi ćemo imati slobodu da predložimo mere, a oni da ocene da li su te mere kredibilne", objasnila je ministarka finansija.
Dragutinović je ukazala da se fiskalni deficit može smanjiti ili povećanjem prihoda ili smanjenjem rashoda budžeta ili kombinacijom tih mera, jer ne postoji nijedan drugi način, niti alternativa.
Odgovarajući na pitanje da li je vlada formulisala platformu za pregovore sa Misijom MMF-a, Dragutinović je rekla da postoje različite kombinacije mera, koje u sumi daju uštede ili smanjenje deficita za 1,5 odsto BDP-a, najavljujući da će ona kao ministar finansija predložiti mere, a na Vladi Srbije je da odluči kakvu će kombinaciju da usvoji.
U odgovoru na pitanje da li očekuje neka uslovljavanja od MMF-a, Dragutinović je odgovorila odrečno, jer je do sada često bila u prilici da kao državni funkcioner razgovara sa predstavnicima MMF-a i navodi da nikad nije bilo nikakvih političkih uslovljavanja.
"Kada govorimo o uslovljavanjima, ne bi trebalo oni nas da uslovljavaju. Mi bi trebalo sami da budemo svesni da je potrebno nešto zaista suštinski uraditi. Mi smo u dugom vremenskom periodu vodili fiskalnu politiku koja je zaista neodrživa", istakla je ministarka finansija.
Komentarišući kretanje kursa dinara, Dragutinović, koja je bivši viceguverner NBS, naglasila je da je kurs ne samo stabilan, već je u proteklih mesec i po dana vrednost dinara ojačala u odnosu na vodeće zapadne valute, najviše zahvaljujući potpisanom aranžmanu s MMF-om.
Dragutinović je podsetila da je od oko tri milijarde evra ugovorenih kredita od MMF-a, Srbija već povukla oko 800 miliona evra u devizne rezerve NBS i do sada od tih sredstava "ni evro nije potrošen".
"Nema razloga za povlačenjem nove tranše, ali je definitivno dobro, za svaki slučaj, zbog nepredvidjenih okolnosti, imati na sigurnom neka sredstva koja možete povući i nikako ugroziti finansiranje spoljne likvidnosti", ukazala je ona, i dodala da je posebno interesantno to što je u maju zabeležen suficit u platnom bilansu zemlje, prvi put posle nekoliko godina.
Upitana da li poštovanje preuzetih obaveza iz aranžmana s MMF-om znači smanjenje plata i penzija direktnih budžetskih korisnika ili čak otpuštanja, Dragutinović je naglasila da otuštanje u javnom sektoru u ovom momentu nije realno.
"Ako hoćete da uštedite na rashodima budžeta samo jedan odsto BDP-a, morate da optustite preko noći oko 50.000 ljudi, od ukupno 460.000 zaposlenih.To znači da treba da otpustite pola ljudi zaposlenih u zdravstvu na primer, ili pola ljudi zaposlenih u obrazovanju, ili da ne postoji sudstvo ili da ne postoji policija", rekla je Dragutinović.
"Ja mislim da to nije moguće uraditi preko noći; i čak da je i moguće, ne treba uraditi preko noći. Vlada ne treba da pojačava krizu, već da minimizira negativne posledice. Ja ne govorim da ne treba otpuštati, da ne treba smanjivati broj zaposlenih, ali hoću da kažem koliki napor treba uložiti da se smanji javna potrošnja za samo jedan procenat BDP-a", rekla je ministarka finansija.
Vlada Srbije postavila je osnove za smanjenje javne potrošnje tako što je zamrzla rast plata i penzija i verovatno će produžiti rok zamrzavanja i u 2010. godini, ukoliko se privredna situacija ne oporavi dinamičnije i ona ne zabeleži veću stopu rasta BDP-a, navela je Dragutinović.
"Kad bi rasli po stopi od pet posto, gotovo sa sigurnošću mogu da kažem da 70 odsto naših problema, kad je javna potrošnja u pitanju - mi smo rešili", istakla je Dragutinović.
Kada je u pitanju finansiranje izgradnje Koridora 10, Dragutinovićeva je naglasila da se vlada toga neće odreći, pogotovo što se on pretežno finansira iz kredita medjunarodnih finansijskih institucija i dodala da uvek postoje stvari na kojima možete da uštedite, a to su uglavnom neki manji investicioni projekti od kojih možete da odustanete privremeno ili trajno.
Sumirajući buduće planove za smanjenje javne potrošnje, Dragutinovićeva je ocenila da bi trebalo da postoji kombinacija poreske reforme i smanjenje javnih izdataka, ne ugrožavajući zatečeni nivo zarada i penzija i bez odustajanja od izgradnje Koridora 10.
