Izvor: B92, 29.Okt.2009, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragutinović:Nisu nestale milijarde
Beograd -- Oko 130 milijardi dinara državnih prihoda nije nestalo iz budžeta, jer ih u njemu nije ni bilo, objašnjava ministarska finansija Diana Dragutinović.
Ona kaže da se, još jasnije, taj novac se ne knjiži u budžetskim, već u knjigama republičkih institucija koji ih ubiraju ili dobijaju i koriste. I niko ne tvrdi da se taj novac troši mimo zakona, već samo da nije obuhvaćen budžetom, da se u njega ne sliva i iz njega ne troši.
Na pitanje zašto >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je to tako i zašto se svi prihodi ne evidentiraju na jednom mestu, ne ubacuju u jednu kasu i onda iz nje raspodeljuju i troše, Dragutinovićeva podseća da država prikuplja prihode po raznim osnovama.
Postoje, kaže ona, „opravdani razlozi za uvođenje ciljanih naknada koje imaju karakter sopstvenih prihoda: neke usluge treba da plate pojedinci, a ne cela populacija (na primer kazne, ukoliko ne poštuju zakone, ali i takve usluge kao što su registracija, kontrola, inspekcija, korišćenje javne infrastrukture, plaćanje dela troškova u zdravstvu ili školarine, kad je obrazovanje u pitanju), a neophodna je i regulacija pojedinih industrija i upotrebe javnih dobara”.
Cvetković:Bolje kontrolisati prihode
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković kaže da je potrebno stvaranje novog sistema kontrolisanja svih prihoda budžetskih korisnika. Radi se o sredstvima koja ostvaruju budžetski korisnici a koja se nalaze van budžeta, kao što su sredstva koja dobijaju fakulteti od
školarina ili sudovi od naplaćivanja taksi, kazao je Cvetković. "Ta sredstva, koja iznose oko 130 milijardi dinara, sredstva su koja su suštinski javni prihod, ali se ne vide u budžetu i trebalo bi da se stave u novi sistem kako bi mogla biti kontrolisana", kazao je premijer.
„U Srbiji zaista postoji mnogo zakona i mnogo različitih naknada. Zbog činjenice da je upotreba definisana posebnim zakonima a ne Zakonom o budžetu, mora se reći da se o korišćenju sredstava odlučuje van budžetskog procesa, ali u skladu sa pojedinačnim zakonima", dodaje ona.
„Međutim, najbolja praksa je razdvajanje pitanja regulacije javnog dobra od njegove cene, što znači da bi umesto finansiranja različitih rashoda iz namenskih ili vlastitih prihoda najveći deo ovih sredstava trebalo da se slije na jedinstven račun Trezora, pri čemu naravno ostaje obaveza njihovog finansiranja, ali iz budžetskih aproprijacija", kaže Dragutinovićeva.
Ministarka objašnjava i da evidencija priliva ovih sredstava nije jedinstvena: jedan deo se sliva na konsolidovani račun Trezora, ali mnogo veći deo se registruje preko platnog prometa. Prema prikupljenim podacima, oko 70 milijardi dinara su sopstveni prihodi direktnih i indirektnih budžetskih korisnika, različitih agencija i regulatornih tela, uključujući i namenske prihode, a oko 30 milijardi dinara iznose prihodi zdravstvenih ustanova.
Ona objašnjava i da je novim Zakonom o budžetskom sistemu, usvojenim ove godine, stvoren pravni okvir za uključivanje ovih prihoda u konsolidovani račun Trezora. „Na ovaj način, Trezor će moći efikasnije da upravlja likvidnošću i dugom, ali i da efikasnije kontroliše trošenje", navodi ministarka finansija.
