Izvor: B92, 18.Jan.2011, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragin: Ne možemo da obuzdamo cene
Beograd -- Vlada Srbije ima dosta ograničene mogućnosti da obuzda cene hleba, mleka i drugih osnovnih namirnica, kaže ministar poljopirvrede Saša Dragin.
"Možemo da reagujemo subvencionisanjem poljoprivredne proizvodnje, čime na sebe preuzimamo deo troškova proizvodnje hrane. Robne rezerve, medjutim, kod nas nisu definisane kao interventne, već strateške i ne mogu dovoljno efikasno da reaguju kako bi ublažile rast cena", rekao je Dragin.
Prema njegovim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rečima, to će biti moguće posle usvajanja Zakona o intervencijama na tržištu.
Ministar poljoprivrede je rekao da deli stav ministra trgovine Slobodana Milosavljevića da posebna dažbina na izvoz može da stabilizuje cenu pšenice, "posebno zato što je inicijativa za uvođenje dažbina, još u oktobru prošle godine, potekla iz našeg ministarstva". "U Srbiji, inače, trenutno imamo 700.000 tona pšenice, a mesečna potrošnja je oko 100.000 tona, pa bi je trebalo biti dovoljno do sledeće žetve. Većina seljaka je, inače, pšenicu prodala po 13 ili 14 dinara za kilogram i solidno zaradila", kazao je Dragin.
"Taj zakon je pripremljen i obuhvatiće tržište žitarica, mesa, mleka, šećera, voća i povrća...Zakon predviđa formiranje Agencije za intervencije koja će reagovati uvek kada je narušena ponuda i tražnja. Konkretno, ako je ponuda mala, a cena visoka, plasiraće dovoljnu količinu da se to uravnoteži. I obrnuto. Tako ćemo sprečiti i monopol u trgovini poljoprivrednim proizvodima", rekao je Dragin.
Na pitanje ima li monopola sada i ko su monopolisti, Dragin je odgovorio da "presuda Ustavnog suda veoma jasno ukazuje na postojanje, i što je još važnije, zloupotrebu monopola od strane 'Salford grupe' u oblasti mleka i mlečnih proizvoda".
"Od suštinske je važnosti da se tome stane na kraj i da se na taj način pošalje jasna poruka svim učesnicima na tržištu prehrambenih proizvoda", istakao je Dragin.
On je naveo da je, prema podacima koje ima, pšenicom zasejano više od 520.000 hektara i da to zadovoljava potrebe Srbije.
"Činjenica je, međutim, i da druge ratarske kulture donose veći profit, pa ne treba da nas čudi što su one prirodan izbor ratara", rekao je Dragin.
