Izvor: Blic, 12.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragan Veselinov
Dragan Veselinov
BEOGRAD - Zadovoljan sam žetvom, zadovoljan sam što su zemljoradnici poverovali novoj vladi. Prihrana pšenice i drugih kultura je mnogo bolja nego ranijih godina, upotrebljene su bolje agrotehničke mere, a setva kukuruza je bila izuzetno uspešna. Mislim da ćemo moći mirno da dočekamo decembar i da ćemo prvi put videti mnoge zemljoradnike koji će za Novu godinu i Božić moći da kupe ćurku - kaže za 'Blic” Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Vladi Srbije.
Ima li nezadovoljnih otkupnom cenom pšenice.
- Ko je nezadovljan uvek može da proda drugome. Država nema monopol. Ne srećem te koji su nezadovoljni. Ogromna većina zemljoradnika i preduzeća zadovoljna je cenom po kojoj država kupuje pšenicu, dinamika im odgovara, budući da se u osam nedelja isplaćuje sve. Novac koji se isplaćuje zemljoradnicima nije iz primarne emisije i u poljoprivredu se po prvi put ubrizgava zdrav novac.
Seljaci se boje da za novac koji u ratama dobiju za pšenicu, nakon nekoliko meseci neće moći da kupe ono su mogli kada su prodali pšenicu.
- Seljak vrlo dobro zna kada uđe u prodavnicu da hoće da kupi televizor na šest rata i ne pita trgovca da li će on bti zadovoljan šestom ratom. Kod nas je svako slobodan da proda nekom drugom ukoliko nije zadovoljan, ali država mu danas nudi najviše. Savezna vlada bi mogla da podigne zaštitnu cenu pšenice, pošto je to u njenoj nadležnosti. Međutim, onda bi otkupili pšenicu od manjeg broja seljaka, jer bi se za istu količinu novca kupilo mnogo manje žita. Nama je bio cilj da se otkupi što više i od što većeg broja seljaka, da bi svi mogli i sledeće godine da zaseju. Da li će doći do poskupljenja polubelog, tzv. narodnog hleba, čiju cenu kontroliše država?
- To je jedina cena poljoprivrednog proizvoda u našoj zemlji koju država kontroliše, a kontroliše je u zamenu za jeftino brašno koje daje pekarima. Mi pekarima po pet dinara prodajemo brašno koje zadužujemo za proizvodnju polubelog hleba. Vidićemo da li će doći do podizanja te cene, međutim sigurno je da će i ukoliko se poveća, ta cena sigurno do Nove godine ostati beneficirana. Neće se menjati ni težina vekne. Hoćemo li imati dovoljno mleka i po kojim cenama?
- Cene mleka su slobodne. Čak postoje pritisci da cena mleka ide dole, pošto je potražnja mala, pogotovo u letnjim mesecima. Kada dođe zima, potražnja će da poraste i onda će domaće zalihe mlečnih prerađevina izaći na tržište. Uvoz mleka je slobodan, ne očekujem nestabilnosti na tržištu oko cena mleka. Da li će doći do novih poskupljenja cena hrane?
- Nema razloga za to, jer ako nema ovde dovoljno, uvoz je potpuno slobodan. Sa uvozom se brane cene, ne treba mnogo brinuti oko cena. Potrošnja će biti stabilna, čim je ponuda velika. Zadovoljan sam dejstvom slobodnog tržišta, ali, dakako, naši ljudi moraju da se uče na slobodno tržište i da se orijentišu ka njemu. Ogromna većina poljoprivrednih potrošača se snašla. Naravno, mali seljak voli sigurnost i upravo zbog njega država ide na kupovinu nekih strateških proizvoda, da bi se njemu pomoglo. Šta je sa isplatom zemljoradničkih penzija?
- Socijalisti su izmislili besmislen penzijski sistem i mislim da ga treba ukinuti. Ne treba više da postoji obavezno penzijsko osiguranje, već da se iz poreza na promet direktno odvaja novac koji će odlaziti u penzijski fond. Zemljoradnici ne bi trebalo, po mom predlogu, ništa da uplaćuju u penzijski fond, ali bi svi dobili penziju, on sa 65, a ona sa 55 godina. U međuvremenu, mi ćemo zaostale penzije isplaćivati, ali ta penzija od oko deset maraka je uvredljiva. Slama na vratima - šala
Predstavnici 'Banatskog foruma” sa pedeset bala slame blokirali su vašu kuću. Nezadovoljni su, kako kažu, cenom pšenice i lošim tretmanom poljoprivrednika.
- Takvi protesti mi ne smetaju. U pitanju je malena politička grupa koja neguje posebno neprijateljstvo prema Koaliciji 'Vojvodina”. To nisu pravi zemljoradnici, od dvojice koji su glavni organizatori jedan je birtaš i ima nežnije ruke od medicinske sestre, a drugi ne radi uopšte u poljoprivredi, već je svu zemlju dao u rentu. Ni jedan ni drugi ne znaju koliki je prinos žita na njihovim njivama.
